Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Hàmake ty pilipito’e maike am-pianjiñañe, ta ty anjomba lifo-takataka mitraoke falaiñañe.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
Ty ondevo mitoloñ’ an-kahiti’e ty hifehe ty anake mahasalatse, ie hifanjara lova aman-droahalahy.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
Tranaheñe an-tsinihara ty volafoty naho an-daforo ty volamena, vaho Iehovà ro mpitsòk’ arofo.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
Mañaon-tsoñin-tsereheñe ty lo-tsereke, tsatsihe’ i remborake ty lela manivetive.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Mañìnje i Andrianamboatse aze t’ie mañinje o rarakeo; tsy ho po-lafa ty mitohàke ami’ty hankàñe.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Sabakan-engen-droanjia o afe’eo, vaho enge’ o anakeo o rae’eo.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Tsy mañeva i dagola ty enta-soa-fehe; lombolombo izay ty soñy vìlañe an-droandriañe.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
Vatosoa am-pihainom-pahazo aze ty falalàñe, mampitombo mb’atia mb’aroa.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
Mpipay hatea ty mpanaroñe fiolàñe, fe mampiria rañetse te mamereñ’ indroe.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
Laleke ty itrofaha’ ty endake ami’ty mahihitse, ta ty lafa zato ami’ty dagola.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
Mipay fiodiañe avao ty mpiola, aa le hañitrifañe irake masiake.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Hàmake hifanampe ami’ty lambon’ala nalàeñ-anake, te ami’ty dagola aman-kagegea’e.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Tsy ho po-hekoheko ty akiba’ ty mamereñe raty ami’ty soa.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
Hoe mampipororoake rano ty fifotoram-pifandierañe, aa le apoho i lietsey tsy hiforehetse ho aly.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
Songa tiva am’ Iehovà ty mañatò ty lo-tsereke naho ty mamàtse ty vantañe.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
Aia ty dagola te hinday drala an-taña’e hikaloa’e hihitse kanao tsy an-tro’e ao ty hilala.
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
Mikoko nainai’e ty rañetse, fe nasamake ho an-tsam-poheke ty rahalahy.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
Miroe-rano ty manò-taña hiantofa’e ty songon-drañetse.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
Mpitea fiolàñe ty mpikoko lietse, vaho mikai-rotsake ty mandranjy lalambey abo.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
Tsy mahatrea hasoa ty mengok’ an-troke; vaho mihotrak’ an-kaloviloviañe ao ty aman-dela mamañahy.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
Ho aman’anahelo ty misamake ty minè; vaho tsy aman-kaehake ty rae’ i gegey.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
Aoly soa ty arofo mifale, fe mahamain-taolañe ty hafola-po.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
Mandrambe vokañe boak’am-pisafoa ty lahiaga, hampikelokeloke ty lalam-bantañe.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Añatrefa’ ty mahatsikarake ty hihitse, fe mihilohilo mb’añ’olo-tane añe ty maso’ i dagola.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
Mañembetse an-drae ty hagegean’ana-dahy, vaho hafairañe amy nitoly azey.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Tsy mahasoa te liloveñe ty malio-tahiñe, naho ty andafañe roandriañe ty amy havañona’ey.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
Malea fisaontsy ty mahilala, mahalie-troke t’indaty maharendreke.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Ndra i seretsey ro atao mahihitse naho mahafianjiñe, mbore atao hendre t’ie mahatan-tsoñy.
