Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Kolia na kimia ndambo ya lipa ya kokawuka ezali malamu koleka kovanda na ndako etonda na misuni elongo na koswana.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
Mosali ya bwanya akozala na bokonzi likolo ya mwana mobali oyo asalaka soni, mpe akozwa libula elongo na bandeko.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
Bapetolaka palata na kikalungu, mpe bapetolaka wolo na fulu ya moto makasi, kasi ezali Yawe nde amekaka mitema.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
Moto oyo asalaka mabe ayokaka maloba ya bato mabe, mokosi apesaka litoyi na ye na maloba ya lokuta.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Moto oyo anyokolaka mobola anyokolaka Mokeli ya mobola yango; moto oyo asepelaka na pasi ya moninga akozanga te kozwa etumbu.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Bakitani bazali motole ya bakoko, mpe baboti bazali lokumu ya bana.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Ndenge maloba ya lokumu ebongi te mpo na moto mabe, ndenge mpe maloba ya lokuta ebongi te mpo na mokonzi.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
Kanyaka ezalaka lokola kisi na miso ya moto oyo azali na yango; alongaka na esika nyonso oyo akendaka.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
Moto oyo abombaka mabe alukaka bolingo, kasi moto oyo azongelaka yango tango nyonso akabolaka bato oyo balingani.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
Pamela ezalaka na litomba mpo na moto ya mayele, kasi kobeta zoba bafimbu nkama moko ezalaka na litomba te.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
Moto mabe alukaka kaka kotomboka, kasi bakotindela ye ntoma ya motema mabe mpo na kotelemela ye.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Kokutana na ngombolo oyo babotoli bana ezali malamu koleka kokutana na zoba oyo azali kati na bolema.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Pasi etikaka ata moke te ndako ya moto oyo azongisaka mabe mpo na malamu.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
Kobanda koswana ezali lokola kofungola nzela ya mayi; tika na yo liboso ete kobendana ekoma makasi.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
Moto oyo alongisaka bato mabe mpe moto oyo akweyisaka bato ya sembo bazali, bango mibale, nkele na miso ya Yawe.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
Mpo na nini mbongo ezala na maboko ya zoba? Mpo ete asomba bwanya wana azali na posa na yango te!
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
Molingami alingaka tango nyonso, mpe akomaka ndeko na tango ya pasi.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
Moto oyo azangi mayele abetaka tolo mpo na kondima baniongo ya mopaya.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
Moto oyo alingaka koswana alingaka masumu; moto oyo atongaka ekuke na ye na likolo amilukelaka kokweya.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
Moto ya motema mabe abongaka te, mpe moto ya lolemo ya lokuta akomona pasi.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
Kozala na mwana ya zoba esalaka pasi na motema, mpe tata ya moto ya liboma akotikala kozala na esengo te.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
Motema ya esengo ebikisaka nzoto, kasi motema oyo etutami ebukaka mikuwa.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
Moto mabe azwaka kanyaka na nkuku mpo na kobebisa nzela ya bosembo.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Bwanya emonanaka na elongi ya moto ya mayele, kasi miso ya zoba ekendaka kino na suka ya mokili.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
Mwana oyo azangi mayele apesaka tata na ye mawa, mpe ayokisaka mama na ye pasi na motema.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Ezali malamu te kopesa moto ya sembo etumbu, mpe ezali malamu te kobeta bato ya lokumu na miso ya bosembo.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
Moto oyo abatelaka monoko na ye azali na boyebi; moto oyo alengaka-lengaka te azali mayele.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Ezala moto ya liboma, soki avandi kimia, amonanaka lokola moto ya bwanya; moto oyo akangaka monoko na ye amonanaka lokola moto ya mayele.
