Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Pito ou manje yon grenn bannann chèch ak kè poze pase pou ou fè gwo fèt nan mitan dezagreman.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
Yon esklav ki gen konprann va chèf sou yon pitit ki fè papa l' wont. L'a jwenn pa l' nan eritaj papa a tankou tout pitit.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
Se dife sèl ki ka fè ou konnen si lò osinon ajan ou genyen an se bon kalite. Konsa tou, se Seyè a sèl ki konnen sa ki nan kè moun.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
Mechan yo toujou prèt pou koute moun k'ap di move pawòl. Zòrèy mantò yo toujou louvri pou koute moun k'ap bay manti.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Lè w'ap pase yon pòv malere nan betiz, se Bondye ki fè l' la w'ap derespekte. Moun ki kontan lè malè rive yon lòt, Bondye ap pini l'.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Pitit pitit se rekonpans granmoun. Manman ak papa se kontantman pitit.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Yon moun sòt pa ka di anyen ki bon. Konsa tou, yon moun serye pa nan bay manti.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
Moun ki sèvi ak lajan pou pran tèt moun konprann lajan se wanga. Yo kwè se pou yo reyisi nan tou sa y'ap fè.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
Si ou vle moun renmen ou, padonnen lè yo fè ou mal. Si w'ap mache repete bagay moun fè ki mal, w'ap mete zanmi dozado.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
Lè ou fè yon moun ki gen konprann repwòch, sa touche kè l'. Men, ata san kout baton p'ap chanje yon moun sòt.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
Mechan toujou ap fè rebelyon, men y'a voye yon sanmanman regle avè l'.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Pito ou kontre ak yon manman lous k'ap chache pitit li pase pou ou tonbe sou yon moun fou foli moute.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Si ou aji mal avèk moun ki fè ou byen, malè ap toujou rive lakay ou.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
Lè yon kont pete, se tankou dlo ki kase dig kannal. Anvan batay mete pye, chape kò ou.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
Se de kalite moun Seyè a pa ka sipòte: moun k'ap kondannen inonsan ak moun k'ap pran pou mechan yo.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
Yon moun sòt te mèt gen kont lajan nan men l', li p'ap janm ka gen konesans. Li pa gen konprann.
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
Yon bon zanmi p'ap janm trayi. Jou malè l'ap tankou yon frè pou ou.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
Fòk yon moun pèdi tèt li nèt pou l' garanti dèt yon lòt moun.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
Moun ki renmen chache kont renmen fè sa ki mal. Moun k'ap pale avèk awogans, se moun k'ap mache ak sèkèy yo anba bra yo.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
Yon moun ki pa gen bon lide nan tèt li p'ap janm gen kè kontan. Moun ki gen move lang ap toujou nan traka.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
Se lapenn pou yon papa ki fè yon pitit ki san konprann. Papa yon pitit sòt p'ap janm gen kè kontan.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
Kè kontan bay lasante. Men, lè ou kagou, w'ap deperi sou pye.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
Malveyan pran lajan nan men moun pou enpoze jistis fèt.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Yon moun ki gen bon konprann toujou ap chache konesans. Men, moun sòt pa konn sa li vle.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
Yon timoun ki san konprann, se chagren pou papa l', se gwo lapenn pou manman l' ki fè l'.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Se pa jistis pou inonsan peye pou koupab. Pa gen jistis lè yo bat moun ki pa fè mal.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
Moun ki gen konesans pa nan pale anpil. Moun ki rete dousman se moun ki gen konprann.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Moun ki gen lespri pa janm cho pou pale. Men moun sòt, lè yo rete ak bouch yo fèmen, yo pase pou moun ki gen konprann.
