Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Betere is a drie mussel with ioye, than an hous ful of sacrifices with chidyng.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
A wijs seruaunt schal be lord of fonned sones; and he schal departe eritage among britheren.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
As siluer is preued bi fier, and gold is preued bi a chymnei, so the Lord preueth hertis.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
An yuel man obeieth to a wickid tunge; and a fals man obeieth to false lippis.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
He that dispisith a pore man, repreueth his maker; and he that is glad in the fallyng of another man, schal not be vnpunyschid.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
The coroun of elde men is the sones of sones; and the glorie of sones is the fadris of hem.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Wordis wel set togidere bisemen not a fool; and a liynge lippe bicometh not a prince.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
A preciouse stoon moost acceptable is the abiding of hym that sekith; whidur euere he turneth hym silf, he vndurstondith prudentli.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
He that helith trespas, sekith frenschipis; he that rehersith bi an hiy word, departith hem, that ben knyt togidere in pees.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
A blamyng profitith more at a prudent man, than an hundryd woundis at a fool.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
Euere an yuel man sekith stryues; forsothe a cruel aungel schal be sent ayens hym.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
It spedith more to meete a femal bere, whanne the whelpis ben rauyschid, than a fool tristynge to hym silf in his foli.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Yuel schal not go a wei fro the hous of hym, that yeldith yuels for goodis.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
He that leeueth watir, is heed of stryues; and bifor that he suffrith wrong, he forsakith dom.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
Bothe he that iustifieth a wickid man, and he that condempneth a iust man, euer ethir is abhomynable at God.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
What profitith it to a fool to haue richessis, sithen he mai not bie wisdom? He that makith his hous hiy, sekith falling; and he that eschewith to lerne, schal falle in to yuels.
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
He that is a frend, loueth in al tyme; and a brother is preuyd in angwischis.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
A fonned man schal make ioie with hondis, whanne he hath bihiyt for his frend.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
He that bithenkith discordis, loueth chidingis; and he that enhaunsith his mouth, sekith fallyng.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
He that is of weiward herte, schal not fynde good; and he that turneth the tunge, schal falle in to yuel.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
A fool is borun in his schenschipe; but nether the fadir schal be glad in a fool.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
A ioiful soule makith likinge age; a sorewful spirit makith drie boonys.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
A wickid man takith yiftis fro the bosum, to mys turne the pathis of doom.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Wisdom schyneth in the face of a prudent man; the iyen of foolis ben in the endis of erthe.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
A fonned sone is the ire of the fadir, and the sorewe of the modir that gendride hym.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
It is not good to brynge in harm to a iust man; nether to smyte the prince that demeth riytfuli.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
He that mesurith his wordis, is wijs and prudent; and a lerud man is of preciouse spirit.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Also a foole, if he is stille, schal be gessid a wijs man; and, if he pressith togidre hise lippis, he `schal be gessid an vndurstondynge man.
