Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Better is a dry morsel, and quietness with it, than an house full of sacrifices with strife.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
A wise servant shall have rule over a son that causeth shame, and shall have part of the inheritance among the brethren.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
The refining pot is for silver, and the furnace for gold: but the LORD trieth the hearts.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
A wicked doer giveth heed to false lips; and a liar giveth ear to a mischievous tongue.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
He that mocketh the poor reproacheth his Maker: and he that is glad at calamities shall not be unpunished.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Children’s children are the crown of old men; and the glory of children is their fathers.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Excellent speech becometh not a fool: much less do lying lips a prince.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
A bribe is as a precious stone in the eyes of him that hath it: wherever it turneth, it prospereth.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
He that covereth a transgression seeketh love; but he that repeateth a matter separateth very friends.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
A reproof entereth more into a wise man than an hundred stripes into a fool.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
An evil man seeketh only rebellion: therefore a cruel messenger shall be sent against him.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Let a bear robbed of her whelps meet a man, rather than a fool in his folly.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Whoever rewardeth evil for good, evil shall not depart from his house.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
The beginning of strife is as when one letteth out water: therefore withdraw from contention, before it be meddled with.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
He that justifieth the wicked, and he that condemneth the just, even they both are abomination to the LORD.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
Why is there a price in the hand of a fool to get wisdom, seeing he hath no heart to it?
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
A friend loveth at all times, and a brother is born for adversity.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
A man void of understanding striketh hands, and becometh surety in the presence of his friend.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
He loveth transgression that loveth strife: and he that exalteth his gate seeketh destruction.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
He that hath a perverse heart findeth no good: and he that hath a perverse tongue falleth into mischief.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
He that begetteth a fool doeth it to his sorrow: and the father of a fool hath no joy.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
A merry heart doeth good like a medicine: but a broken spirit drieth the bones.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
A wicked man taketh a bribe out of the bosom to pervert the ways of judgment.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Wisdom is before him that hath understanding; but the eyes of a fool are in the ends of the earth.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
A foolish son is a grief to his father, and bitterness to her that bore him.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Also to punish the just is not good, nor to strike princes for equity.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
He that hath knowledge spareth his words: and a man of understanding is of an excellent spirit.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Even a fool, when he holdeth his peace, is counted wise: and he that shutteth his lips is esteemed a man of understanding.
