Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Better [is] a dry morsel, and quietness therewith, than an house full of sacrifices [with] strife.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
A wise servant shall have rule over a son that causeth shame, and shall have part of the inheritance among the brethren.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
The fining pot [is] for silver, and the furnace for gold: but the LORD trieth the hearts.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
A wicked doer giveth heed to false lips; [and] a liar giveth ear to a naughty tongue.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Whoso mocketh the poor reproacheth his Maker: [and] he that is glad at calamities shall not be unpunished.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Children’s children [are] the crown of old men; and the glory of children [are] their fathers.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Excellent speech becometh not a fool: much less do lying lips a prince.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
A gift [is as] a precious stone in the eyes of him that hath it: whithersoever it turneth, it prospereth.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
He that covereth a transgression seeketh love; but he that repeateth a matter separateth [very] friends.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
A reproof entereth more into a wise man than an hundred stripes into a fool.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
An evil [man] seeketh only rebellion: therefore a cruel messenger shall be sent against him.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Let a bear robbed of her whelps meet a man, rather than a fool in his folly.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Whoso rewardeth evil for good, evil shall not depart from his house.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
The beginning of strife [is as] when one letteth out water: therefore leave off contention, before it be meddled with.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
He that justifieth the wicked, and he that condemneth the just, even they both [are] abomination to the LORD.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
Wherefore [is there] a price in the hand of a fool to get wisdom, seeing [he hath] no heart [to it]?
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
A friend loveth at all times, and a brother is born for adversity.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
A man void of understanding striketh hands, [and] becometh surety in the presence of his friend.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
He loveth transgression that loveth strife: [and] he that exalteth his gate seeketh destruction.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
He that hath a froward heart findeth no good: and he that hath a perverse tongue falleth into mischief.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
He that begetteth a fool [doeth it] to his sorrow: and the father of a fool hath no joy.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
A merry heart doeth good [like] a medicine: but a broken spirit drieth the bones.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
A wicked [man] taketh a gift out of the bosom to pervert the ways of judgment.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Wisdom [is] before him that hath understanding; but the eyes of a fool [are] in the ends of the earth.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
A foolish son [is] a grief to his father, and bitterness to her that bare him.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Also to punish the just [is] not good, [nor] to strike princes for equity.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
He that hath knowledge spareth his words: [and] a man of understanding is of an excellent spirit.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Even a fool, when he holdeth his peace, is counted wise: [and] he that shutteth his lips [is esteemed] a man of understanding.
