Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Better is a dry morsel with joy, than a house full of victims with strife.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
A wise servant shall rule over foolish sons, and shall divide the inheritance among the brethren.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
As silver is tried by fire, and gold in the furnace: so the Lord trieth the hearts.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
The evil man obeyeth an unjust tongue: and the deceitful hearkeneth to lying lips.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
He that despiseth the poor, reproacheth his Maker; and he that rejoiceth at another man’s ruin, shall not be unpunished.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Children’s children are the crown of old men: and the glory of children are their fathers.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Eloquent words do not become a fool, nor lying lips a prince.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
The expectation of him that expecteth, is a most acceptable jewel: whithersoever he turneth himself, he understandeth wisely.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
He that concealeth a transgression. seeketh friendships: he that repeateth it again, separateth friends.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
A reproof availeth more with a wise man, than a hundred stripes with a fool.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
An evil man always seeketh quarrels: but a cruel angel shall be sent against him.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
It is better to meet a bear robbed of her whelps, than a fool trusting in his own folly.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
He that rendereth evil for good, evil shall not depart from his house.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
The beginning of quarrels is as when one letteth out water: before he suffereth reproach he forsaketh judgment.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
He that justifieth the wicked, and he that condemneth the just, both are abominable before God.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
What doth it avail a fool to have riches, seeing he cannot buy wisdom? He that maketh his house high, seeketh a downfall: and he that refuseth to learn, shall fall into evils.
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
He that is a friend loveth at all times: and a brother is proved in distress.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
A foolish man will clap hands, when he is surety for his friend.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
He that studieth discords, loveth quarrels: and he that exalteth his door, seeketh ruin.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
He that is of a perverse heart, shall not find good: and he that perverteth his tongue, shall fall into evil.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
A fool is born to his own disgrace: and even his father shall not rejoice in a fool.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
A joyful mind maketh age flourishing: a sorrowful spirit drieth up the bones.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
The wicked man taketh gifts out of the bosom, that he may pervert the paths of judgment.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Wisdom shineth in the face of the wise: the eyes of fools are in the ends of the earth.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
A foolish son is the anger of the father: and the sorrow of the mother that bore him.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
It is no good thing to do hurt to the just: nor to strike the prince, who judgeth right.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
He that setteth bounds to his words. is knowing and wise: and the man of understanding is of a precious spirit.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Even a fool, if he will hold his peace shall be counted wise: and if he close his lips, a man of understanding.
