Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Better is a morsel with pleasure in peace, than a house [full] of many good things and unjust sacrifices, with strife.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
A wise servant shall have rule over foolish masters, and shall divide portions among brethren.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
As silver and gold are tried in a furnace, so are choice hearts with the Lord.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
A bad man hearkens to the tongue of transgressors: but a righteous man attends not to false lips.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
He that laughs at the poor provokes him that made him; and he that rejoices at the destruction of another shall not be held guiltless: but he that has compassion shall find mercy.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Children's children are the crown of old men; and their fathers are the glory of children. The faithful has the whole world full of wealth; but the faithless not even a farthing.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Faithful lips will not suit a fool; nor lying lips a just man.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
Instruction is to them that use it a gracious reward; and whithersoever it may turn, it shall prosper.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
He that conceals injuries seeks love; but he that hates to hide [them] separates friends and kindred.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
A threat breaks down the heart of a wise man; but a fool, though scourged, understands not.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
Every bad man stirs up strifes: but the Lord will send out against him an unmerciful messenger.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Care may befall a man of understanding; but fools will meditate evils.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Whoso rewards evil for good, evil shall not be removed from his house.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
Rightful rule gives power to words; but sedition and strife precede poverty.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
He that pronounces the unjust just, and the just unjust, is unclean and abominable with God.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
Why has the fool wealth? for a senseless man will not be able to purchase wisdom. He that exalts his own house seeks ruin; and he that turns aside from instruction shall fall into mischief.
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
Have thou a friend for every time, and let brethren be useful in distress; for on this account are they born.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
A foolish man applauds and rejoices over himself, [as he] also that becomes surety would make himself responsible for his own friends.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
A lover of sin rejoices in strifes;
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
and the hard-hearted man comes not in for good. A man of a changeful tongue will fall into mischiefs;
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
and the heart of a fool is grief to its possessor. A father rejoices not over an uninstructed son; but a wise son gladdens his mother.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
A glad heart promotes health; but the bones of a sorrowful man dry up.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
The ways of a man who unjustly receives gifts in [his] bosom do not prosper; and an ungodly man perverts the ways of righteousness.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
The countenance of a wise man is sensible; but the eyes of a fool [go] to the ends of the earth.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
A foolish son [is a cause of] anger to his father, and grief to her that bore him.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
[It is] not right to punish a righteous man, nor [is it] holy to plot against righteous princes.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
He that forbears to utter a hard word is discreet, and a patient man is wise.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Wisdom shall be imputed to a fool who asks after wisdom: and he who holds his peace shall seem to be sensible.
