Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Better a bit of dry bread in peace, than a house full of feasting and violent behaviour.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
A servant who does wisely will have rule over a son causing shame, and will have his part in the heritage among brothers.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
The heating-pot is for silver and the oven-fire for gold, but the Lord is the tester of hearts.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
A wrongdoer gives attention to evil lips, and a man of deceit gives ear to a damaging tongue.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Whoever makes sport of the poor puts shame on his Maker; and he who is glad because of trouble will not go free from punishment.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Children's children are the crown of old men, and the glory of children is their fathers.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Fair words are not to be looked for from a foolish man, much less are false lips in a ruler.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
An offering of money is like a stone of great price in the eyes of him who has it: wherever he goes, he does well.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
He who keeps a sin covered is looking for love; but he who keeps on talking of a thing makes division between friends.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
A word of protest goes deeper into one who has sense than a hundred blows into a foolish man.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
An uncontrolled man is only looking for trouble, so a cruel servant will be sent against him.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
It is better to come face to face with a bear whose young ones have been taken away than with a foolish man acting foolishly.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
If anyone gives back evil for good, evil will never go away from his house.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
The start of fighting is like the letting out of water: so give up before it comes to blows.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
He who gives a decision for the evil-doer and he who gives a decision against the upright, are equally disgusting to the Lord.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
How will money in the hand of the foolish get him wisdom, seeing that he has no sense?
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
A friend is loving at all times, and becomes a brother in times of trouble.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
A man without sense gives his hand in an agreement, and makes himself responsible before his neighbour.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
The lover of fighting is a lover of sin: he who makes high his doorway is looking for destruction.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
Nothing good comes to him whose heart is fixed on evil purposes: and he who has an evil tongue will come to trouble.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
He who has an unwise son gets sorrow for himself, and the father of a foolish son has no joy.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
A glad heart makes a healthy body, but a crushed spirit makes the bones dry.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
A sinner takes an offering out of his robe, to get a decision for himself in a cause.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Wisdom is before the face of him who has sense; but the eyes of the foolish are on the ends of the earth.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
A foolish son is a grief to his father, and bitter pain to her who gave him birth.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
To give punishment to the upright is not good, or to give blows to the noble for their righteousness.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
He who has knowledge says little: and he who has a calm spirit is a man of good sense.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Even the foolish man, when he keeps quiet, is taken to be wise: when his lips are shut he is credited with good sense.
