Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Bedre en tør Bid Brød med fred end Huset fuldt af Sul med Trætte.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
Klog Træl bliver Herre over dårlig Søn og får lod og del mellem brødre.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
Digel til Sølv og Ovn til Guld, men den, der prøver Hjerter, er HERREN.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
Den onde hører på onde Læber, Løgneren lytter til giftige Tunger.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Hvo Fattigmand spotter, håner hans Skaber, den skadefro slipper ikke for Straf.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
De gamles Krone er Børnebørn, Sønners Stolthed er Fædre.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Ypperlig Tale er ej for en Dåre, end mindre da Løgnfor den, som er ædel.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
Som en Troldsten er Gave i Giverens Øjne; hvorhen den end vender sig, gør den sin Virkning.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
Den, der dølger en Synd, søger Venskab, men den, der ripper op i en Sag, skiller Venner.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
Bedre virker Skænd på forstandig end hundrede Slag på en Tåbe.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
Den onde har kun Genstridigbed for, men et skånselsløst Bud er udsendt imod ham.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Man kan møde en Bjørn, hvis Unger er taget, men ikke en Tåbe udi hans Dårskab.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Den, der gengælder godt med ondt, fra hans Hus skal Vanheld ej vige.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
At yppe Strid er at åbne for Vand, hold derfor inde, før Strid bryder løs.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
At frikende skyldig og dømme uskyldig, begge Dele er HERREN en Gru.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
Hvad hjælper Penge i Tåbens Hånd til at købe ham Visdom, når Viddet mangler?
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
Ven viser Kærlighed når som helst, Broder fødes til Hjælp i Nød.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
Mand uden Vid giver Håndslag og går i Borgen for Næsten.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
Ven af Kiv er Ven af Synd; at højne sin Dør er at attrå Fald.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
Ej finder man Lykke, når Hjertet er vrangt, man falder i Våde, når Tungen er falsk.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
Den, der avler en Tåbe, får Sorg, Dårens Fader er ikke glad.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
Glad Hjerte er godt for Legemet, nedslået Sind suger Marv af Benene.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
Den gudløse tager Gave i Løn for at bøje Rettens Gænge.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Visdom står den forstandige for Øje, Tåbens Blik er ved Jordens Ende.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
Tåbelig Søn er sin Faders Sorg, Kvide for hende, som fødte ham.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
At straffe den, der har Ret, er ilde, værre endnu at slå de ædle.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
Den, som har Kundskab tøjler sin Tale, Mand med Forstand er koldblodig.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Selv Dåren, der tier, gælder for viis, forstandig er den, der lukker sine Læber.
