Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Bedre en tør Bid Brød med fred end Huset fuldt af Sul med Trætte.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
Klog Træl bliver Herre over daarlig Søn og faar lod og del mellem Brødre.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
Digel til Sølv og Ovn til Guld, men den, der prøver Hjerter, er HERREN.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
Den onde hører paa onde Læber, Løgneren lytter til giftige Tunger.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Hvo Fattigmand spotter, haaner hans Skaber, den skadefro slipper ikke for Straf.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
De gamles Krone er Børnebørn, Sønners Stolthed er Fædre.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Ypperlig Tale er ej for en Daare, end mindre da Løgn for den, som er ædel.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
Som en Troldsten er Gave i Giverens Øjne; hvorhen den end vender sig, gør den sin Virkning.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
Den, der dølger en Synd, søger Venskab, men den, der ripper op i en Sag, skiller Venner.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
Bedre virker Skænd paa forstandig end hundrede Slag paa en Taabe.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
Den onde har kun Genstridighed for, men et skaanselsløst Bud er udsendt imod ham.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Man kan møde en Bjørn, hvis Unger er taget, men ikke en Taabe udi hans Daarskab.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Den, der gengælder godt med ondt, fra hans Hus skal Vanheld ej vige.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
At yppe Strid er at aabne for Vand, hold derfor inde, før Strid bryder løs.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
At frikende skyldig og dømme uskyldig, begge Dele er HERREN en Gru.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
Hvad hjælper Penge i Taabens Haand til at købe ham Visdom, naar Viddet mangler?
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
Ven viser Kærlighed naar som helst, Broder fødes til Hjælp i Nød.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
Mand uden Vid giver Haandslag og gaar i Borgen for Næsten.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
Ven af Kiv er Ven af Synd; at højne sin Dør er at attraa Fald.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
Ej finder man Lykke, naar Hjertet er vrangt, man falder i Vaade, naar Tungen er falsk.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
Den, der avler en Taabe, faar Sorg, Daarens Fader er ikke glad.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
Glad Hjerte er godt for Legemet, nedslaaet Sind suger Marv af Benene.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
Den gudløse tager Gave i Løn for at bøje Rettens Gænge.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Visdom staar den forstandige for Øje, Taabens Blik er ved Jordens Ende.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
Taabelig Søn er sin Faders Sorg, Kvide for hende, som fødte ham.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
At straffe den, der har Ret, er ilde, værre endnu at slaa de ædle.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
Den, som har Kundskab tøjler sin Tale, Mand med Forstand er koldblodig.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Selv Daaren, der tier, gælder for viis, forstandig er den, der lukker sine Læber.
