Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Bolji je zalogaj suha kruha s mirom nego sa svađom kuća puna žrtvene pečenke.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
Razuman sluga vlada nad sinom sramotnim i s braćom će dijeliti baštinu.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
Taljika je za srebro i peć za zlato, a srca iskušava Jahve sam.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
Zločinac rado sluša usne prijevarne, i lažac spremno prisluškuje pogubnu jeziku.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Tko se ruga siromahu, podruguje se Stvoritelju njegovu, i tko se veseli nesreći, ne ostaje bez kazne.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Unuci su vijenac starcima, a sinovima ures oci njihovi.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Ne dolikuje budali uzvišena besjeda, a još manje odličniku usne lažljive.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
Dar je čarobni kamen u očima onoga koji ga daje: kamo se god okrene, uspijeva.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
Tko prikriva prijestup, traži ljubav, a tko glasinu širi, razgoni prijatelje.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
Razumna se ukor jače doima nego bezumna stotina udaraca.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
Opak čovjek ide samo za zlom, ali se okrutan glasnik šalje na nj.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Bolje je nabasati na medvjedicu kojoj ugrabiše mlade nego na bezumnika u njegovoj ludosti.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Tko dobro zlom uzvraća neće ukloniti nesreću od doma svojeg.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
Zametnuti svađu isto je kao pustiti poplavu: stoga prije nego svađa izbije, udalji se!
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
Tko opravdava krivoga i tko osuđuje pravoga, obojica su mrski Jahvi.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
Čemu novac u ruci bezumnomu? Da njime mudrost kupi, kad nema razbora!
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
Prijatelj ljubi u svako vrijeme, a u nevolji i bratom postaje.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
Nerazuman čovjek daje ruku i jamči pred svojim bližnjim.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
Grijeh ljubi tko ljubi svađu, i tko visoko diže svoja vrata, traži propast.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
Opak srcem ne nalazi sreće, i komu je jezik zao, zapada u nesreću.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
Tko rodi bezumna, na tugu mu je; a nije veseo ni otac budale.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
Veselo je srce izvrstan lijek, a neveseo duh suši kosti.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
Opaki prima dar iz njedara da bi iskrivio putove pravici.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Razuman ima mudrost pred sobom, a bezumniku su oči na kraj zemlje.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
Briga je ocu bezuman sin i žalost roditeljki svojoj.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Ne valja kažnjavati pravednika, a nije pravo ni tući odličnike.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
Tko usteže svoje riječi, razumije mudrost, i razuman je čovjek mirna duha.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
I luđak se smatra mudrim kada šuti i razumnim kad susteže svoje usne.
