Приче Соломонове 16
1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
Көңүлдики нийәтләр инсанға тәвәдур; Бирақ тилниң җавави Пәрвәрдигарниң илкидидур.
2 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
Инсан өзиниң һәммә қилған ишини пак дәп биләр; Лекин қәлбдики нийәтләрни Пәрвәрдигар таразиға селип тартип көрәр.
3 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
Нийәт қилған ишлириңни Пәрвәрдигарға тапшурғин, Шундақ қилғанда планлириң пишип чиқар.
4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
Пәрвәрдигар барлиқ мәвҗудийәтниң һәр бирини мәлум мәхсәт билән апиридә қилған; Һәтта яманларниму балаю-апәт күни үчүн яратқандур.
5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
Тәкәббурлуққа толған көңүлләрниң һәр бири Пәрвәрдигарға жиркиничликтур; Қол тутушуп бирләшсиму, җазасиз қалмас.
6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
Муһәббәт-шәпқәт вә һәқиқәт билән гуналар кафарәт қилинип йепилар; Пәрвәрдигардин әйминиш адәмләрни яманлиқтин халий қилар.
7 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
Адәмниң ишлири Пәрвәрдигарни хурсән қилса, У һәтта дүшмәнлириниму униң билән енақлаштурар.
8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
Һалал алған аз, Һарам алған көптин әвзәлдур.
9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
Инсан көңлидә өз йолини тохтитар; Амма қәдәмлирини тоғрилайдиған Пәрвәрдигардур.
10 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
Һәтта падишаниң ләвлиригә қаритип әпсун оқулсиму, Униң ағзи тоғра һөкүмдин чәтнимәс.
11 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
Адил тараза-мизанлар Пәрвәрдигарға хастур; Тараза ташлириниң һәммисини У ясиғандур.
12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
Падиша рәзиллик қилса жиркиничликтур, Чүнки тәхт һәққанийәт биләнла мәһкәм турар.
13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
Һәққаний сөзлигән ләвләр падишаларниң хурсәнлигидур; Улар дурус сөзлигүчиләрни яхши көрәр.
14 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
Падишаһниң қәһри гоя өлүмниң әлчисидур; Бирақ дана киши [униң ғәзивини] тиничландурар.
15 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
Падишаһниң чирайиниң нури кишигә җан киргүзәр; Униң шәпқити вақтида яққан «кейинки ямғур»дур.
16 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
Даналиқ елиш алтун елиштин нәқәдәр әвзәлдур; Йорутулушни таллаш күмүчни таллаштин шунчә үстүндур!
17 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
Дурус адәмниң егиз көтирилгән йоли яманлиқтин айрилиштур; Өз йолиға еһтият қилған киши җенини сақлап қалар.
18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
Мәғрурлуқ һалак болуштин авал келәр, Тәкәббурлуқ жиқилиштин авал келәр.
19 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
Кәмтәр болуп мискинләр билән барди-кәлдидә болуш, Тәкәббурлар билән һарам мал бөлүшкәндин әвзәлдур.
20 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
Кимки ишни пәм-парасәт билән қилса пайда тапар; Пәрвәрдигарға таянған болса, бәхит-саадәт көрәр.
21 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
Көңли дана киши сәгәк атилар; Йеқимлиқ сөзләр адәмләрниң билимини ашурар.
22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
Пәм-парасәт өзигә егә болғанларға һаятлиқниң булиқидур; Әқилсизләргә тәлим бәрмәкниң өзи әқилсизликтур.
23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
Ақиланә кишиниң қәлби ағзидин әқил чиқирар; Униң ләвзигә билимни зиядә қилар.
24 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
Йеқимлиқ сөзләр гоя һәсәлдур; Көңүлләрни хуш қилип тәнгә давадур.
25 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Адәм балисиға тоғридәк көрүнидиған бир йол бар, Лекин ақивити һалакәткә баридиған йоллардур.
26 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
Ишлигүчиниң иштийи уни ишқа салар; Униң қарни униңға һайдакчилик қилар.
27 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
Муттәһәм киши яман гәпни колап жүрәр; Униң ләвлири лавулдап турған отқа охшар.
28 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
Әгир адәм җедәл-маҗира туғдурғучидур; Ғәйвәтчи йеқин достларни айриветәр.
29 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
Зораван киши йеқин адимини аздурар; Уни яман йолға башлап кирәр.
30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
Көзини жумувалған киши яман нийәтни ойлар; Левини чишлигән киши яманлиққа тәйярдур.
31 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
Һәққанийәт йолида ақарған чач, Адәмниң шөһрәт таҗидур.
32 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
Асан аччиқлимайдиған киши палвандин әвзәлдур; Өзини тутувалған шәһәр алғандинму үстүндур.
33 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
Чәк етәккә ташланғини билән, Лекин нәтиҗиси пүтүнләй Пәрвәрдигардиндур.
