Приче Соломонове 16
1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
Человеку предложение сердца: и от Господа ответ языка.
2 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
Вся дела смиреннаго явленна пред Богом, и укрепляяй духи Господь.
3 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
Приближи ко Господу дела твоя, и утвердятся помышления твоя.
4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
Вся содела Господь Себе ради: нечестивии же в день зол погибнут.
5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
Нечист пред Богом всяк высокосердый: в руку же руце влагаяй неправедно не обезвинится.
6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
Начало пути блага, еже творити праведная, приятна же пред Богом паче, нежели жрети жертвы.
7 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
Ищай Господа обрящет разум со правдою:
8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
праве же ищущии его обрящут мир.
9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
Вся дела Господня со правдою: хранится же нечестивый на день зол.
10 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
Пророчество во устнех царевых, в судищи же не погрешат уста его.
11 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
Превеса мерила правда у Господа: дела же Его мерила праведная.
12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
Мерзость цареви творяй злая: со правдою бо уготовляется престол началства.
13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
Приятны царю устне праведны, словеса же правая любит Господь.
14 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
Ярость царева вестник смерти: муж же премудр утолит его.
15 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
Во свете жизни сын царев: приятнии же ему яко облак позден.
16 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
Угнеждения премудрости избраннее злата: вселения же разума дражайши сребра.
17 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
Путие жизни укланяются от злых: долгота же жития путие праведни. Приемляй наказание во благих будет, храняй же обличения умудрится. Иже хранит своя пути, соблюдает свою душу: любяй же живот свой щадит своя уста.
18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
Прежде сокрушения предваряет досаждение, прежде же падения злопомышление.
19 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
Лучше кроткодушен со смирением, нежели иже разделяет корысти с досадительми.
20 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
Разумный в вещех обретатель благих, надеяйся же на Господа блажен.
21 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
Премудрыя и разумныя злыми наричут, сладции же в словеси множае услышани будут.
22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
Источник животен разум стяжавшым, наказание же безумных зло.
23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
Сердце премудраго уразумеет яже от своих ему уст, во устнах же носит разум.
24 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
Сотове медовнии словеса добрая, сладость же их изцеление души.
25 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Суть путие мнящиися прави быти мужу, обаче последняя их зрят во дно адово.
26 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
Муж в трудех труждается себе и изнуждает погибель свою: строптивый во своих устах носит погибель.
27 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
Муж безумен копает себе злая и во устнах своих сокровищствует огнь.
28 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
Муж строптивый разсылает злая, и светилник льсти вжигает злым, и разлучает други.
29 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
Муж законопреступен прельщает други и отводит их в пути не благи.
30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
Утверждаяй очи свои мыслит развращенная, грызый же устне свои определяет вся злая: сей пещь есть злобы.
31 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
Венец хвалы старость, на путех же правды обретается.
32 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
Лучше муж долотерпелив паче крепкаго, (и муж разум имеяй паче земледелца великаго: ) удержаваяй же гнев паче вземлющаго град.
33 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
В недра входят вся неправедным: от Господа же вся праведная.
