Приче Соломонове 16
1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
Cilvēks sirdī gan apņemas, bet no Tā Kunga nāk, ko mēle runā.
2 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
Cilvēka ceļi visi ikkatram savās acīs šķīsti; bet Tas Kungs pārbauda sirdi.
3 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
Pavēli savus darbus Tam Kungam, tad tavi nodomi pareizi izdosies.
4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
Tas Kungs visu ir darījis pēc savas ziņas, arī bezdievīgo uz ļauno dienu.
5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
Ikviens, kam lepna sirds, Tam Kungam ir negantība, tiešām tiesa, tas nesodīts nepaliks.
6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
Caur žēlastību un ticību noziegumi top salīdzināti, un caur Tā Kunga bijāšanu cilvēks izsargās no ļauna.
7 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
Kad cilvēka ceļi Tam Kungam patīk, tad tas pat viņa ienaidniekus ar to salīdzina.
8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
Labāk ir mazumiņš ar taisnību, nekā liels ienākums ar netaisnību.
9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
Cilvēka sirds nodomā savu ceļu, bet Tas Kungs pašķir viņa gājumu.
10 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
Dieva padoms ir uz ķēniņa lūpām; viņa mutei neviļās tiesā.
11 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
Taisni svari un svara kausi ir no Tā Kunga, un visi svara akmeņi maisā viņa darbs.
12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
Bezdievību darīt ķēniņiem ir negantība; jo caur taisnību goda krēsls top stiprināts.
13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
Taisnas lūpas ķēniņiem labi patīk; un kas patiesību runā, to tie mīļo.
14 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
Ķēniņa dusmas ir nāves vēsts, bet gudrs vīrs tās remdē.
15 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
Ķēniņa vaiga spīdumā ir dzīvība, un viņa laipnība kā vēlais lietus.
16 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
Gudrību iemantot, cik daudz labāki tas ir pār zeltu, un saprašanā ņemties sver vairāk nekā sudrabs.
17 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
Taisna ceļš ir izsargāties no ļauna, kas savu ceļu sargā, tas pasargā savu dvēseli.
18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
Lepojies un tu iesi postā; lielies un tu kritīsi
19 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
Labāki ir pazemīgam būt ar pazemīgiem, nekā laupījumu dalīt ar lepniem.
20 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
Kas gudrs visās lietās, atrod labumu; un svētīgs, kas uz To Kungu paļaujas.
21 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
Kam samanīga sirds, to sauc par gudru, un mīlīgas lūpas vairo atzīšanu.
22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
Saprašana ir dzīvs avots tam, kam tā ir; bet ģeķu pamācīšana paliek ģeķība.
23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
Gudra sirds māca savu muti un vairo uz savām lūpām atzīšanu.
24 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
Laipnīga valoda ir tīrs medus, dvēselei salda un kauliem zāles, kas dziedina.
25 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Dažs ceļš liekās iesākumā labs, bet savā galā ved nāvē.
26 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
Kas (citu) apgrūtina, apgrūtina sev pašu; jo tāds savu muti atdara pret sev pašu.
27 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
Nelietis saceļ nelaimi, un uz viņa lūpām ir kā degots uguns.
28 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
Netikls cilvēks ceļ ķildas, un lišķis sarīdina radus.
29 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
Kas savu tuvāko kārdina un viņu noved uz nelabu ceļu, tas padara varas darbu.
30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
Kas ar acīm met, tas nodomā blēņas; kas lūpas sakož, tas gatavs uz ļaunu;
31 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
Sirmi mati ir goda kronis; uz taisnības ceļa to atrod.
32 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
Lēnprātīgais ir labāks nekā stiprais; un kas sevi pašu valda, labāks nekā, kas pilsētu ieņem.
33 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
Meslus met klēpī, bet Tas Kungs ir tas nolēmējs.
