Приче Соломонове 16
1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
Ga mutum ne shirye-shiryen zuciya suke, amma daga Ubangiji ne amshin harshe kan zo.
2 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
Dukan hanyoyin mutum sukan yi kamar marar laifi ne gare shi, amma Ubangiji yakan auna manufofi.
3 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
Ka miƙa wa Ubangiji dukan abin da kake yi, shirye-shiryenka kuwa za su yi nasara.
4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
Ubangiji yana yin kome domin amfaninsa, har ma da mugaye domin ranar masifa.
5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
Ubangiji yana ƙyamar dukan zuciya mai girman kai. Ka tabbata da wannan. Ba za su kuɓuta daga hukunci ba.
6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
Ta wurin ƙauna da aminci akan yi kafarar zunubi; ta wurin tsoron Ubangiji mutum kan guji mugunta.
7 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
Sa’ad da hanyoyin mutum sun gamshi Ubangiji, yakan sa abokan gāban mutumin ma su zauna lafiya da shi.
8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
Gara ka sami kaɗan ta hanyar adalci da sami riba mai yawa ta hanyar rashin gaskiya.
9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
’Yan Adam sukan yi shirye-shiryensu a zukatansu, amma Ubangiji ne yake da ikon cika matakansa.
10 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
Leɓunan sarki kan yi magana kamar ta wurin ikon Allah, kuma bai kamata bakinsa ya yi kuskure a yanke shari’a ba.
11 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
Ma’aunai da magwajin gaskiya daga Ubangiji ne; dukan ma’aunai da suke cikin jaka yinsa ne.
12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
Sarakuna suna ƙyamar abin da ba shi da kyau, gama an kafa kujerar sarauta ta wurin adalci ne.
13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
Sarakuna sukan ji daɗi leɓuna masu yin gaskiya; sukan darjanta mutumin da yake faɗin gaskiya.
14 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
Fushin sarki ɗan saƙon mutuwa ne, amma mai hikima yakan faranta masa rai.
15 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
Sa’ad da fuskar sarki ta haska, yana nufin rai ke nan; tagomashinsa yana kamar girgijen ruwa a bazara.
16 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
Ya ma fi kyau ka sami hikima fiye da zinariya, ka zaɓi fahimi a maimakon azurfa!
17 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
Buɗaɗɗiyar hanyar masu aikata gaskiya kan guje wa mugunta; duk wanda yake lura da hanyarsa yakan lura da ransa.
18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
Girmankai yakan zo kafin hallaka, girman kai yakan zo kafin fāɗuwa.
19 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
Gara ka zama ɗaya daga cikin matalauta masu sauƙinkai, da ka raba ganima da masu girman kai.
20 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
Duk wanda ya mai da hankali ga umarni yakan yi nasara, kuma mai albarka ne wanda yake dogara ga Ubangiji.
21 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
Akan ce da masu hikima a zuciya hazikai, kuma kalmomi masu daɗi kan inganta umarni.
22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
Fahimi shi ne maɓulɓular rai ga waɗanda suke da shi, amma wauta kan kawo hukunci ga wawaye.
23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
Zuciyar mai hikima kan bi da bakinsa, kuma leɓunansa kan inganta umarni.
24 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
Kalmomi masu daɗi suna kama da kakin zuma, mai zaƙi ga rai da kuma warkarwa ga ƙasusuwa.
25 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Akwai hanyar da ta yi kamar daidai ga mutum, amma a ƙarshe takan kai ga mutuwa.
26 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
Marmarin cin abinci yakan yi wa ɗan ƙodago aiki; yunwarsa kan sa ya ci gaba.
27 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
Mutumin banza yakan ƙulla mugunta, kuma jawabinsa yana kama da wuta mai ƙuna.
28 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
Fitinannen mutum yakan zuga tashin hankali, mai gulma kuma yakan raba abokai na kusa.
29 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
Mutum mai tā-da-na-zaune-tsaye yakan ruɗi maƙwabcinsa ya kai shi a hanyar da ba ta da kyau.
30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
Duk wanda ya ƙyifce da idonsa yana ƙulla maƙarƙashiya ce; duk wanda ya murguɗa leɓunansa yana niyya aikata mugunta ke nan.
31 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
Furfura rawani ne mai daraja; akan same ta ta wurin yin rayuwa ta adalci.
32 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
Gara ka zama mai haƙuri da ka zama jarumi, ya fi kyau ka iya mallakar kanka fiye da mallakar birane.
33 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
Akan jefa ƙuri’a a kan cinya, amma kowace shawara mai kyau daga Ubangiji ne.
