Приче Соломонове 16
1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
Toutes les œuvres de l'homme humble sont rendues manifestes auprès de Dieu, mais pour les impies, ils périssent en un jour fatal.
3 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
Tout homme au cœur hautain est impur devant Dieu; celui qui, ayant une pensée injuste, met sa main dans la main d'autrui, ne sera pas innocent pour cela.
6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
Pratiquer la justice, c'est le commencement de la bonne voie, plus agréable à Dieu que le sacrifice des victimes.
8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
Celui qui cherche le Seigneur trouvera la science et la justice; ceux qui Le cherchent avec droiture trouveront la paix.
9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
Toutes les œuvres du Seigneur sont selon la justice. L'impie est réservé pour un jour fatal.
10 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
L'oracle est sur les lèvres du roi; sa bouche ne s'égarera pas dans le jugement.
11 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
La justice du Seigneur tient la balance en équilibre; les œuvres de Dieu ont des poids justes.
12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
Celui qui fait le mal est en abomination au roi; car son trône repose sur la justice.
13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
Les lèvres justes sont agréables au roi; il aime les paroles droites.
14 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
La colère du roi est messagère de mort; un homme sage l'apaisera.
15 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
Le fils du roi est dans la lumière de la vie; ses favoris sont comme un nuage d'arrière-saison.
16 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
Les enfants de la sagesse sont préférables à l'or; les enfants de la prudence sont préférables à l'argent.
17 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
Les sentiers de la vie détournent du mal; les voies de la justice mènent à une longue vie. Celui qui accepte les corrections prospérera; celui qui se rend aux réprimandes deviendra sage. Celui qui est ferme dans ses voies garde son ami, et celui qui aime la vie sera sobre de paroles.
18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
Le regret vient après l'orgueil; la ruine, après la méchanceté.
19 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
Mieux vaut avoir la douceur avec l'humilité, que partager les dépouilles avec les orgueilleux.
20 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
Être intelligent en affaires, c'est trouver des biens; mettre sa confiance dans le Seigneur, c'est être bien heureux.
21 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
On dit des intelligents et des sages, ce sont gens de peu; on parlera mieux des hommes aux paroles mielleuses.
22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
L'intelligence est pour ceux qui la possèdent une source de vie; les insensés n'ont que la science du mal.
23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
Le cœur du sage méditera tout ce que dira sa bouche, et sur ses lèvres il portera sa science.
24 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
Les bonnes paroles sont des rayons de miel; leur douceur est la guérison de l'âme.
25 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Il est des voies qui semblent droites à l'homme; mais leur extrémité lui fait voir dans le fond de l'enfer. (questioned)
26 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
L'homme, en ses labeurs, travaille pour lui-même, et, de vive force, il éloigne sa ruine. Le fourbe porte sa perte sur sa langue.
27 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
L'imprudent creuse pour son malheur, et sur ses lèvres il amasse du feu.
28 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
Le pervers répand le mal autour de lui, et le fourbe allume des tisons de malheur, et il sépare les amis.
29 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
L'injuste caresse ses amis, et les mène en des voies qui ne sont pas bonnes.
30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
Celui qui, les yeux fixes, trame de mauvais desseins, recèle tout mal entre ses lèvres. C'est une fournaise de méchanceté.
31 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
La vieillesse est une couronne de gloire; on la trouve dans les voies de la justice.
32 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
Mieux vaut l'homme patient que le fort, et celui qui maîtrise sa colère que celui qui prend une ville.
33 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
Tout mal vient du sein des injustes; et toute justice, du Seigneur.
