Приче Соломонове 16
1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
To man belongeth the preparation of the heart; But the answer of the tongue is from the LORD.
2 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
All the ways of a man are pure in his own eyes; But the LORD weigheth the spirit.
3 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
Commit thy doings to the LORD, And thy purposes shall be established.
4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
The LORD hath ordained every thing for its end; Yea, even the wicked for the day of evil.
5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
Every one that is proud in heart is an abomination to the LORD; From generation to generation he shall not be unpunished.
6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
Through kindness and truth, iniquity is expiated; And, through the fear of the LORD, men depart from evil.
7 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
When a man's ways please the LORD, He maketh even his enemies to be at peace with him.
8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
Better is a little with righteousness, Than great revenues without right.
9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
The heart of man deviseth his way, But the LORD establisheth his steps.
10 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
A divine sentence is upon the lips of a king; His mouth transgresseth not in judgment.
11 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
A just balance and scales are the appointment of the LORD; All the weights of the bag are his work.
12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
The doing of wickedness is an abomination to kings; For by righteousness is the throne established.
13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
Righteous lips are the delight of kings, And they love him who speaketh right things.
14 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
The wrath of a king is messengers of death; But a wise man will pacify it.
15 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
In the light of the king's countenance is life, And his favor is a like a cloud bringing the latter rain.
16 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
How much better is it to get wisdom than gold! Yea, to get understanding is rather to be chosen than silver.
17 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
It is the highway of the upright to depart from evil; He that taketh heed to his way preserveth his life.
18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
Pride goeth before destruction, And a haughty spirit before a fall.
19 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
Better is it to be of a humble spirit with the lowly, Than to share the spoil with the proud.
20 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
He who giveth heed to the word shall find good; And he who trusteth in the LORD, happy is he!
21 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
The wise in heart shall be called intelligent, And sweetness of the lips increaseth learning.
22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
Understanding is a wellspring of life to him that hath it. And the chastisement of fools is their folly.
23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
The heart of the wise man instructeth his mouth, And addeth learning to his lips.
24 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
Pleasant words are like a honeycomb, Sweet to the taste, and health to the bones.
25 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
There is a way that seemeth right to a man, But the end thereof is the way to death.
26 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
The hunger of the laborer laboreth for him; For his mouth urgeth him on.
27 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
A worthless man diggeth mischief, And on his lips there is, as it were, a burning fire.
28 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
A deceitful man stirreth up strife, And a whisperer separateth friends.
29 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
A man of violence enticeth his neighbor, And leadeth him into a way which is not good.
30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
He who shutteth his eyes to devise fraud, He who compresseth his lips, hath accomplished mischief!
31 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
The hoary head is a crown of glory, If it be found in the way of righteousness.
32 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
He who is slow to anger is better than the mighty; And he who ruleth his spirit, than he that taketh a city.
33 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
The lot is cast into the lap; But the whole decision thereof is from the LORD.
