Приче Соломонове 16
1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
The preparations of the heart in man, and the answer of the tongue, is from the LORD.
2 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
All the ways of a man are clean in his own eyes; but the LORD weights the spirits.
3 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
Commit your works unto the LORD, and your thoughts shall be established.
4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
The LORD has made all things for himself: yea, even the wicked for the day of evil.
5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
Every one that is proud in heart is an abomination to the LORD: though hand join in hand, he shall not be unpunished.
6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
By mercy and truth iniquity is purged: and by the fear of the LORD men depart from evil.
7 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
When a man's ways please the LORD, he makes even his enemies to be at peace with him.
8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
Better is a little with righteousness than great revenues without right.
9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
A man's heart devises his way: but the LORD directs his steps.
10 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
A divine sentence is in the lips of the king: his mouth trangresses not in judgment.
11 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
A just weight and balance are the LORD's: all the weights of the bag are his work.
12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
It is an abomination to kings to commit wickedness: for the throne is established by righteousness.
13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
Righteous lips are the delight of kings; and they love him that speaks right.
14 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
The wrath of a king is as messengers of death: but a wise man will pacify it.
15 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
In the light of the king's countenance is life; and his favour is as a cloud of the latter rain.
16 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
How much better is it to get wisdom than gold! and to get understanding rather to be chosen than silver!
17 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
The highway of the upright is to depart from evil: he that keeps his way perserves his soul.
18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
Pride goes before destruction, and an haughty spirit before a fall.
19 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
Better it is to be of an humble spirit with the lowly, than to divide the spoil with the proud.
20 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
He that handles a matter wisely shall find good: and whoso trusts in the LORD, happy is he.
21 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
The wise in heart shall be called prudent: and the sweetness of the lips increases learning.
22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
Understanding is a wellspring of life unto him that has it: but the instruction of fools is folly.
23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
The heart of the wise teaches his mouth, and adds learning to his lips.
24 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
Pleasant words are as an honeycomb, sweet to the soul, and health to the bones.
25 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
There is a way that seems right unto a man, but the end thereof are the ways of death.
26 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
He that labours labours for himself; for his mouth craves it of him.
27 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
An ungodly man digs up evil: and in his lips there is as a burning fire.
28 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
A perverse man sows strife: and a whisperer separates chief friends.
29 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
A violent man entices his neighbour, and leads him into the way that is not good.
30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
He shuts his eyes to devise perverse things: moving his lips he brings evil to pass.
31 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
The hoary head is a crown of glory, if it be found in the way of righteousness.
32 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
He that is slow to anger is better than the mighty; and he that rules his spirit than he that takes a city.
33 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
The lot is cast into the lap; but the whole disposing thereof is of the LORD.
