Приче Соломонове 16
1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
The purposes of the heart are of man, but the answer of the tongue is from Jehovah.
2 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
All the ways of a man are clean in his own eyes; but Jehovah weigheth the spirits.
3 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
Commit thy works unto Jehovah, and thy thoughts shall be established.
4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
Jehovah hath wrought everything on his own account, yea, even the wicked for the day of evil.
5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
Every proud heart is an abomination to Jehovah: hand for hand, he shall not be held innocent.
6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
By loving-kindness and truth iniquity is atoned for; and by the fear of Jehovah [men] depart from evil.
7 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
When a man's ways please Jehovah, he maketh even his enemies to be at peace with him.
8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
Better is a little with righteousness, than great revenues without right.
9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
The heart of man deviseth his way, but Jehovah directeth his steps.
10 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
An oracle is on the lips of the king: his mouth will not err in judgment.
11 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
The just balance and scales are Jehovah's; all the weights of the bag are his work.
12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
It is an abomination to kings to commit wickedness; for the throne is established by righteousness.
13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
Righteous lips are the delight of kings, and they love him that speaketh aright.
14 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
The fury of a king is [as] messengers of death; but a wise man will pacify it.
15 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
In the light of the king's countenance is life, and his favour is as a cloud of the latter rain.
16 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
How much better is it to get wisdom than fine gold, and the getting of intelligence to be preferred to silver!
17 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
The highway of the upright is to depart from evil: he that taketh heed to his way keepeth his soul.
18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
Pride [goeth] before destruction, and a haughty spirit before a fall.
19 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
Better is it to be of a humble spirit with the meek, than to divide the spoil with the proud.
20 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
He that giveth heed to the word shall find good; and whoso confideth in Jehovah, happy is he.
21 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
The wise in heart is called intelligent, and the sweetness of the lips increaseth learning.
22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
Wisdom is a fountain of life for him that hath it; but the instruction of fools is folly.
23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
The heart of the wise maketh his mouth intelligent, and upon his lips increaseth learning.
24 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
Pleasant words are [as] a honeycomb, sweet to the soul, and health for the bones.
25 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
There is a way that seemeth right unto a man, but the end thereof is the ways of death.
26 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
The appetite of the labourer laboureth for him, for his mouth urgeth him on.
27 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
A man of Belial diggeth up evil, and on his lips there is as a scorching fire.
28 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
A false man soweth contention; and a talebearer separateth very friends.
29 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
A violent man enticeth his neighbour, and leadeth him into a way that is not good.
30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
He that shutteth his eyes, [it is] to devise froward things; biting his lips, he bringeth evil to pass.
31 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
The hoary head is a crown of glory, [if] it is found in the way of righteousness.
32 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
He that is slow to anger is better than the mighty, and he that ruleth his spirit than he that taketh a city.
33 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
The lot is cast into the lap; but the whole decision is of Jehovah.
