Приче Соломонове 16
1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
Hjertets Råd er Menneskets sag. Tungens Svar er fra HERREN.
2 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
En Mand holder al sin Færd for ren, men HERREN vejer Ånder.
3 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
Vælt dine Gerninger på HERREN, så skal dine Planer lykkes.
4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
Alt skabte HERREN, hvert til sit, den gudløse også for Ulykkens Dag.
5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
Hver hovmodig er HERREN en Gru, visselig slipper han ikke for Straf.
6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
Ved Mildhed og Troskab sones Brøde, ved HERRENs Frygt undviger man ondt.
7 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
Når HERREN har Behag i et Menneskes Veje, gør han endog hans Fjender til Venner.
8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
Bedre er lidet med Retfærd end megen Vinding med Uret.
9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
Menneskets Hjerte udtænker hans Vej, men HERREN styrer hans Fjed.
10 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
Der er Gudsdom på Kongens Læber, ej fejler hans Mund, når han dømmer.
11 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
Ret Bismer og Vægtskål er HERRENs, hans Værk er alle Posens Lodder.
12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
Gudløs Færd er Konger en Gru, thi ved Retfærd grundfæstes Tronen.
13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
Retfærdige Læber har Kongens Yndest, han elsker den, der taler oprigtigt.
14 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
Kongens Vrede er Dødens Bud, Vismand evner at mildne den.
15 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
I Kongens Åsyns Lys er der Liv, som Vårregnens Sky er hans Yndest.
16 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
At vinde Visdom er bedre end Guld, at vinde Indsigt mere end Sølv.
17 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
De retsindiges Vej er at vige fra ondt; den vogter sit Liv, som agter på sin Vej.
18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
Hovmod går forud for Fald, Overmod forud for Snublen.
19 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
Hellere sagtmodig med ydmyge end dele Bytte med stolte.
20 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
Vel går det den, der mærker sig Ordet; lykkelig den, der stoler på HERREN.
21 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
Den vise kaldes forstandig, Læbernes Sødme øger Viden.
22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
Kløgt er sin Mand en Livsens Kilde, Dårskab er Dårers Tugt.
23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
Den vises Hjerte giver Munden Kløgt, på Læberne lægger det øget Viden.
24 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
Hulde Ord er som flydende Honning, søde for Sjælen og sunde for Legemet.
25 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Mangen Vej synes Manden ret, og så er dens Ende dog Dødens Veje.
26 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
En Arbejders Hunger arbejder for ham, thi Mundens Krav driver på ham.
27 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
En Nidding graver Ulykkesgrave, det er, som brændte der Ild på hans Læber.
28 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
Rænkefuld Mand sætter Splid; den, der bagtaler, skiller Venner.
29 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
Voldsmand lokker sin Næste og fører ham en Vej, der ikke er god.
30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
Den, der stirrer, har Rænker for; knibes Læberne sammen, har man fuldbyrdet ondt.
31 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
Grå Hår er en dejlig Krone, den vindes på Retfærds Vej.
32 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
Større end Helt er sindig Mand, større at styre sit Sind end at tage en Stad.
33 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
I Brystfolden rystes Loddet, det falder, som HERREN vil.
