Приче Соломонове 16

1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.

Čovjek snuje u srcu, a od Jahve je što će jezik odgovoriti.

2 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.

Čovjeku se svi njegovi putovi čine čisti, a Jahve ispituje duhove.

3 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.

Prepusti Jahvi svoja djela, i tvoje će se namisli ostvariti.

4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.

Jahve je sve stvorio u svoju svrhu, pa i opakoga za dan zli.

5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.

Mrzak je Jahvi svatko ohola duha: takav zaista ne ostaje bez kazne.

6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.

Ljubavlju se i vjernošću pomiruje krivnja, i strahom se Gospodnjim uklanja zlo.

7 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.

Kad su Jahvi mili putovi čovječji, i neprijatelje njegove miri s njim.

8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.

Bolje je malo s pravednošću nego veliki dohoci s nepravdom.

9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

Srce čovječje smišlja svoj put, ali Jahve upravlja korake njegove.

10 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.

Proročanstvo je na usnama kraljevim: u osudi se njegova usta neće ogriješiti.

11 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.

Mjere i tezulje pripadaju Jahvi; njegovo su djelo i svi utezi.

12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.

Mrsko je kraljevima počiniti opačinu, jer se pravdom utvrđuje prijestolje.

13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.

Mile su kraljevima usne pravedne i oni ljube onog koji govori pravo.

14 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.

Jarost je kraljeva vjesnik smrti ali je mudar čovjek ublaži.

15 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.

U kraljevu je vedru licu život, i njegova je milost kao oblak s kišom proljetnom.

16 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!

Probitačnije je steći mudrost nego zlato, i stjecati razbor dragocjenije je nego srebro.

17 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

Životni je put pravednih: kloniti se zla, i tko pazi na svoj put, čuva život svoj.

18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.

Pred slomom ide oholost i pred padom uznositost.

19 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.

Bolje je biti krotak s poniznima nego dijeliti plijen s oholima.

20 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.

Tko pazi na riječ, nalazi sreću, i tko se uzda u Jahvu, blago njemu.

21 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

Mudar srcem naziva se razumnim i prijazne usne uvećavaju znanje.

22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.

Izvor je životni razum onima koji ga imaju, a ludima je kazna njihova ludost.

23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.

Mudračev duh urazumljuje usta njegova, na usnama mu znanje umnožava.

24 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.

Saće meda riječi su ljupke, slatke duši i lijek kostima.

25 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

Neki se put čini čovjeku prav, a na kraju vodi k smrti.

26 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.

Radnikova glad radi za nj; jer ga tjeraju usta njegova.

27 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.

Bezočnik pripravlja samo zlo i na usnama mu je oganj plameni.

28 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.

Himben čovjek zameće svađu i klevetnik razdor među prijatelje.

29 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;

Nasilnik zavodi bližnjega svoga i navodi ga na rđav put.

30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

Tko očima namiguje, himbu smišlja, a tko usne stišće, već je smislio pakost.

31 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

Sijede su kose prekrasna kruna, nalaze se na putu pravednosti.

32 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.

Tko se teško srdi, bolji je od junaka, i tko nad sobom vlada, bolji je od osvojitelja grada.

33 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.

U krilo plašta baca se kocka, ali je od Jahve svaka odluka.