< Приче Соломонове 16 >
1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
