Приче Соломонове 15
1 Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
Mil odgovor bes obrača stran, toda boleče besede razvnamejo jezo.
2 Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
Jezik modrega pravilno uporablja spoznanje, toda usta bedakov izlivajo nespametnost.
3 Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
Gospodove oči so na vsakem kraju, opazujejo zlo in dobro.
4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
Zdrav jezik je drevo življenja, toda perverznost v njem je vrzel v duhu.
5 Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
Bedak prezira poučevanje svojega očeta, toda kdor upošteva opomin, je razsoden.
6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
V hiši pravičnega je velik zaklad, toda v poplačilih zlobnega je težava.
7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
Ustnice modrega razpršujejo znanje, toda srce nespametnega ne dela tako.
8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
Klavna daritev zlobnega je Gospodu ogabnost, toda molitev iskrenega je njegovo veselje.
9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
Pot zlobnega je Gospodu ogabnost, toda ljubi tistega, ki sledi pravičnosti.
10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
Grajanje je nadležno tistemu, ki zapušča pot, in kdor sovraži opomin, bo umrl.
Pekel in uničenje sta pred Gospodom, koliko bolj potem srca človeških otrok? (Sheol h7585)
12 Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
Posmehljivec nima rad tistega, ki ga graja niti ne bo šel k modremu.
13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
Veselo srce dela vedro obličje, toda s srčno bridkostjo je duh zlomljen.
14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
Srce tistega, ki ima razumevanje, išče spoznanje, toda usta bedakov se hranijo na nespametnosti.
15 Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
Vsi dnevi prizadetega so zli, toda kdor je veselega srca ima nenehno praznovanje.
16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
Bolje je malo s strahom Gospodovim, kakor velik zaklad in težave s tem.
17 Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
Boljša je zelenjavna večerja, kjer je ljubezen, kakor tolst vol in s tem sovraštvo.
18 Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
Srdit človek razvnema prepir, toda kdor je počasen za jezo, pomirja prepir.
19 Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
Pot lenega človeka je kakor trnova ograja, toda pot pravičnega je narejena preprosto.
20 Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
Moder sin razveseljuje očeta, toda nespameten človek prezira svojo mater.
21 Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
Neumnost je radost tistemu, ki je oropan modrosti, toda razumevajoč človek živi pošteno.
22 Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
Brez nasveta so nameni razočarani, toda v množici svetovalcev so uveljavljeni.
23 Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
Človek ima radost z odgovorom svojih ust in beseda, izgovorjena v pravšnjem obdobju, kako dobro je to!
Pot življenja je modremu zgoraj, da lahko odide od pekla spodaj. (Sheol h7585)
25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
Gospod bo uničil hišo ponosnega, toda uveljavil bo vdovino mejo.
26 Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
Misli zlobnega so Gospodu ogabnost, toda besede čistega so prijetne besede.
27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
Kdor je pohlepen dobička, nadleguje svojo lastno hišo, toda kdor sovraži darila, bo živel.
28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
Srce pravičnega razmišlja, da odgovori, toda usta zlobnega izlivajo zle stvari.
29 Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
Gospod je daleč od zlobnega, toda sliši molitev pravičnega.
30 Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
Svetloba oči razveseljuje srce in dober glas dela kosti debele.
31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
Uho, ki posluša opomin življenja, ostaja med modrimi.
32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
Kdor odklanja poučevanje, prezira svojo lastno dušo, toda kdor posluša opomin, pridobiva razumevanje.
33 Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
Strah Gospodov je poučevanje modrosti in pred častjo je ponižnost.
