< Приче Соломонове 15 >
1 Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
2 Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
3 Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
5 Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
11 Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. (Sheol )
12 Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
15 Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
17 Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
18 Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
19 Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
20 Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
21 Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
22 Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
23 Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
24 Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. (Sheol )
25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26 Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29 Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
30 Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33 Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
