Приче Соломонове 15
1 Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
Ny famaliana mora dia mampianina ny fahatezerana mafy; Fa ny teny maharary mahatonga fahasosorana.
2 Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
Ny lelan’ ny hendry mampiseho fahalalana tsara; Fa ny vavan’ ny adala miboiboika fahadalana.
3 Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
Ny mason’ i Jehovah amin’ izao rehetra izao, Mijery ny ratsy fanahy sy ny tsara fanahy.
4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
Ny teny malemy dia hazon’ aina; Fa ny vava ratsy mandratra ny fanahy.
5 Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
Ny adala maniratsira ny famaizan-drainy; Fa izay mitandrina ny fananarana no hita ho hendry.
6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
Ao an-tranon’ ny marina misy harena be; Fa ny fitomboan’ ny haren’ ny ratsy fanahy dia misy loza.
7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
Ny molotry ny hendry mampiely fahendrena; Fa tsy mba toy izany ny fon’ ny adala.
8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
Ny fanatitry ny ratsy fanahy dia fahavetavetana eo imason’ i Jehovah; Fa ny fivavaky ny marina no sitrany.
9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
Fahavetavetana eo imason’ i Jehovah ny lalan’ ny ratsy fanahy; Fa izay fatra-panaraka ny fahamarinana no tiany.
10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
Famaizana mafy no hihatra amin’ izay mivily lalana. Eny, izay mankahala anatra dia ho faty.
Ny fiainan-tsi-hita sy ny fandringanana aza dia miharihary eo anatrehan’ i Jehovah, Koa mainka ny fon’ ny zanak’ olombelona! (Sheol h7585)
12 Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
Tsy tian’ ny mpaniratsira izay mananatra azy, Ary tsy mety manatona ny hendry izy.
13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
Ny fo ravoravo mahamiramirana ny tarehy; Fa ny alahelon’ ny fo mahareraka ny fanahy.
14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
Ny fon’ ny manan-tsaina mitady fahendrena; Fa ny vavan’ ny adala mankamamy ny fahadalana.
15 Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
Ratsy avokoa ny andron’ ny ory; Fa ny faharavoravoam-po dia fanasana mandrakariva.
16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
Aleo ny kely misy ny fahatahorana an’ i Jehovah Toy izay harena be misy ahiahy.
17 Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
Aleo sakafo anana ampian-tsetsetra Toy izay omby mifahy asian-dromoromo.
18 Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
Izay malaky tezitra manetsika ady; Fa izay mahatsindry fo mampitsahatra fifandirana.
19 Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
Ny lalan’ ny malaina dia toy ny fefy tsilo Fa ny lalamben’ ny marina dia voalamina tsara.
20 Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
Ny zanaka hendry mahafaly ny rainy; Fa ny adala manao tsinontsinona an-dreniny.
21 Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
Ny fahadalana dia fifalian’ ny tsy ampy saina; Fa ny manan-tsaina kosa mizotra mahitsy
22 Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
Ho foana ny fikasana, raha tsy misy mpisaina; Fa raha maro ny mpanolo-tsaina, dia tanteraka izany.
23 Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
Faly ny olona, raha mahavaly tsara ny vavany, Ary endrey ny hatsaran’ ny teny atao amin’ izay andro mahamety azy!
Làlan’ aina ho any ambony no alehan’ ny hendry, Hanalavirany ny fiainan-tsi-hita any ambany, (Sheol h7585)
25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
Ravan’ i Jehovah ny tranon’ ny mpiavonavona; Fa ny fari-tanin’ ny mpitondra-tena aoriny mafy.
26 Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
Fahavetavetana eo imason’ i Jehovah ny hevi-dratsy; Fa madio ny teny mahafinaritra.
27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
Izay fatra-pila harena dia mampidi-doza amin’ ny ankohonany; Fa izay mankahala kolikoly no ho velona.
28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
Ny fon’ ny marina mihevitra vao mamaly; Fa ny vavan’ ny ratsy fanahy kosa miboiboika faharatsiana.
29 Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
Jehovah dia lavitra ny ratsy fanahy; Fa ny fivavaky ny marina no henoiny.
30 Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
Ny tarehy miramirana mahafaly ny fo; Ary ny filazan-tsoa mamelombelona ny taolana.
31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
Ny sofina izay mihaino anatra mahavelona Dia miara-mitoetra amin’ ny hendry.
32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
Izay mandà anatra dia manary tena; Fa izay mihaino ny fananarana no mahazo fahalalana.
33 Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
Ny fahatahorana an’ i Jehovah dia fananarana mampahahendry; Ary ny fanetren-tena mialoha ny fisandratana.
