< Приче Соломонове 15 >

1 Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
Mildt svar stiller vrede, sårende ord vækker nag.
2 Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
Vises Tunge drypper af Kundskab, Dårskab strømmer fra Tåbers Mund.
3 Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
Alle Vegne er HERRENs Øjne, de udspejder onde og gode.
4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
Et Livets Træ er Tungens Mildhed, dens Falskhed giver Hjertesår.
5 Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
Dåre lader hånt om sin Faders Tugt, klog er den, som tager Vare på Revselse.
6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
Den retfærdiges Hus har megen Velstand, den gudløses Høst lægges øde.
7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
Vises Læber udstrør Kundskab, Tåbers Hjerte er ikke ret.
8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
Gudløses Offer er HERREN en Gru, retsindiges Bøn har han Velbehag i.
9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
Den gudløses Færd er HERREN en Gru, han elsker den, der stræber efter Retfærd.
10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
Streng Tugt er for den, der forlader Vejen; den, der hader Revselse, dør.
11 Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. (Sheol h7585)
Dødsrige og Afgrund ligger åbne for HERREN, endsige da Menneskebørnenes Hjerter. (Sheol h7585)
12 Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
Spotteren ynder ikke at revses, til Vismænd går han ikke.
13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
Glad Hjerte giver venligt Ansigt, ved Hjertesorg bliver Modet brudt.
14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
Den forstandiges Hjerte søger Kundskab, Tåbers Mund lægger Vind på Dårskab.
15 Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
Alle den armes Dage er onde, glad Hjerte er stadigt Gæstebud.
16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
Bedre lidet med HERRENs Frygt end store Skatte med Uro.
17 Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
Bedre en Ret Grønt med Kærlighed end fedet Okse og Had derhos.
18 Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
Vredladen Mand vækker Splid, sindig Mand stiller Trætte.
19 Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
Den lades Vej er spærret af Tjørn, de flittiges Sti er banet.
20 Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
Viis Søn glæder sin Fader, Tåbe til Menneske foragter sin Moder.
21 Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
Dårskab er Glæde for Mand uden Vid, Mand med Indsigt går lige frem.
22 Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
Er der ikke holdt Råd, så mislykkes Planer, de lykkes, når mange rådslår.
23 Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
Mand er glad, når hans Mund kan svare, hvor godt er et Ord i rette Tid.
24 Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. (Sheol h7585)
Den kloge går opad på Livets Vej for at undgå Dødsriget nedentil. (Sheol h7585)
25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
Hovmodiges Hus river HERREN bort, han fastsætter Enkens Skel.
26 Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
Onde Tanker er HERREN en Gru, men hulde Ord er rene.
27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
Den øder sit Hus, hvem Vinding er alt; men leve skal den, der hader Gave.
28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
Den retfærdiges Hjerte tænker, før det svarer, gudløses Mund lader ondt strømme ud.
29 Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
HERREN er gudløse fjern, men hører retfærdiges Bøn.
30 Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
Milde Øjne fryder Hjertet, godt Bud giver Marv i Benene.
31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
Øret, der lytter til Livsens Revselse, vil gerne dvæle iblandt de vise.
32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
Hvo Tugt forsmår, lader hånt om sin Sjæl, men Vid fanger den, der lytter til Revselse.
33 Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
HERRENs Frygt er Tugt til Visdom, Ydmyghed først og siden Ære.

< Приче Соломонове 15 >