< Приче Соломонове 15 >
1 Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
溫和的回答,平息忿怒;激昂的言語,使人動怒。
2 Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
智慧者的舌,廣傳智慧;愚昧人的口,吐露愚昧。
3 Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
上主的眼目,處處都在;善人和惡人,他都監視。
4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
撫慰的言辭,有如生命樹;刻薄的言語,能刺傷人心。
5 Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
愚蠢的人,輕視父親的管教;遵守規勸的,為人必精明。
6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
在義人家裏,財產豐富;惡人的收入,必遭毀滅。
7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
智慧人的唇,散播智識;愚昧人的心,實不可靠。
8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
上主厭惡惡人的祭獻,卻喜悅正直人的祈禱。
9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
上主厭惡惡人的道路,卻喜愛追求正義的人。
10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
離棄正道的,必遭嚴罰;憎恨規勸的,只有死亡。
11 Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. (Sheol )
陰府和冥域,都明擺在上主面前,何況世人的心懷! (Sheol )
12 Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
輕狂者不愛受人指責,也不願與智慧人往來。
13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
心中愉快,使面容煥發;心中悲傷,精神即頹喪。
14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
明達人的心,尋求智識;愚昧人的口,飽食昏愚。
15 Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
心情憂傷的,日日困坐愁城;心胸暢快的,時時如享喜宴。
16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
少有財寶而敬畏上主,勝於富有財寶而諸多煩惱。
17 Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
有情吃蔬菜,勝於無情食肥牛。
18 Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
易怒的人,常引起爭端;含忍的人,卻平息爭論。
19 Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
懶惰人的道路,有如荊棘籬笆;正直人的行徑,卻是康莊大道。
20 Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
智慧的兒子,是父親的喜樂;只有愚昧人,輕視自己的母親。
21 Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
無知的人,以愚昧為樂;明智的人,卻直道而行。
22 Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
缺乏考慮,計劃必要失敗;謀士眾多,策略方克有成。
23 Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
應對得當,自覺快慰;言語適時,何其舒暢!
24 Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. (Sheol )
生命之路使明智人向上,為此他能避免向下的陰府。 (Sheol )
25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
上主將拆毀驕傲人的房屋,卻要堅定寡婦的地界。
26 Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
邪惡的陰謀,為上主所憎惡;溫良的言語,卻為他所喜悅。
27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
貪求財貨的,困擾自己的家庭;憎惡饋贈的,生活必能安定。
28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
義人的心,只默思善事;惡人的口,只吐露惡語。
29 Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
上主遠離惡人,卻俯聽義人的祈禱。
30 Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
晶瑩的目光,使人心曠神怡;美好的訊息,使人筋骨壯健。
31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
喜聽有益生命勸戒的人,必得列於智慧人的中間。
32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
避免教導的,是作賤自己;聽從規勸的,必獲得機智。
33 Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
敬畏上主,是智慧的導師;謙卑自下,是榮耀的先聲。