Приче Соломонове 14

1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.