Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
Herbir dana ayal öz ailisini awat qilar; Exmeq ayal ailisini öz qoli bilen weyran qilar.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
Durusluq yolida mangidighan kishi Perwerdigardin qorqar; Qingghir yolda mangghan kishi [Xudani] közge ilmas.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
Exmeqning tekebbur aghzi özige tayaq bolar; Aqilanining lewliri özini qoghdar.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Ulagh bolmisa, éghil pak-pakiz turar; Biraq öküzning küchi bolghandila [sanggha] ashliq tolar.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
Ishenchlik guwahchi yalghan éytmas; Saxta guwahchi yalghan gepni nepestek tinar.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
Hakawurlar danaliq izdep tapalmas; Biraq yorutulghan ademge bilim élish asan’gha chüsher.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Birawning aghzida bilim yoqluqini bilip yetkende, Uningdin özüngni néri tart.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
Eqil-parasetlik kishining danaliqi öz yolini oylinishtidur; Exmeqlerning eqilsizliki bolsa özlirining aldinishidur.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Exmeqler bolsa «itaetsizlik qurbanliqi»ni közge ilmaydu, Heqqaniylar arisida bolsa iltipat tépilar.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
Köngüldiki derdni peqet özila kötüreler; Köngüldiki xushluqqimu bashqilar shérik bolalmas.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
Yamanning öyi örülüp chüsher; Heqqaniy ademning chédiri güllinip kéter.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Adem balisigha toghridek körünidighan bir yol bar, Lékin aqiwiti halaketke baridighan yollardur.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Oyun-külke bolsa qelbtiki ghem-qayghuni yapar, Xushalliq ötüp ketkende, ghem-qayghu yenila qalar.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
Toghra yoldin burulup yan’ghan adem haman öz yolidin toyar; Yaxshi adem öz ishidin qanaetliner.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
Saddilar hemme gepke ishinip kéter; Lékin pem-parasetlik kishi herbir qedemni awaylap basar.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
Dana adem éhtiyatchan bolup awarichiliktin néri kéter; Exmeq hakawurluq qilip, özige ishinip aldigha mangar.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
Térikkek exmeqliq qilar; Neyrengwaz adem nepretke uchrar.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
Saddilar exmeqliqqa warisliq qilar; Pem-parasetlikler bilimni öz taji qilar.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
Yamanlar yaxshilarning aldida igiler; Qebihler heqqaniyning derwaziliri aldida [bash urar].
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
Namrat kishi hetta öz yéqinighimu yaman körüner. Bayning dosti bolsa köptur.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
Yéqinini pes körgen gunahkardur; Lékin miskinlerge rehim qilghan beriket tapar.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Yamanliq oylighanlar yoldin adashqanlardin emesmu? Biraq yaxshiliq oylighanlar rehim-shepqet, heqiqet-sadiqliqqa muyesser bolar.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
Hemme méhnettin payda chiqar; Biraq quruq paranglar ademni mohtajliqta qaldurar.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
Aqilaniler üchün bayliqlar bir tajdur; Exmeqlerning nadanliqidin peqet yene shu nadanliqla chiqar.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
Heqqaniy guwahliq bergüchi kishilerning hayatini qutquzar; Yalghan-yawidaq sözleydighan [guwahchi] yalghan gepni nepestek tinar.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
Perwerdigardin qorqidighanning küchlük yölenchüki bar, Uning balilirimu himayige ige bolar.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
Perwerdigardin qorqush hayatning buliqidur; U kishini ejellik tuzaqlardin qutquzar.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
Padishahning shan-sheripi puqrasining köplikidindur; Puqrasining kemliki emirning halakitidur.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
Éghir-bésiq kishi intayin aqil kishidur; Chéchilghaq exmeqliqni ulughlar.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
Xatirjem köngül tenning saqliqidur; Hesret chékish bolsa söngeklerni chiritar.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
Miskinni bozek qilghuchi — Perwerdigargha haqaret qilghuchidur; Hajetmenlerge shapaet qilish Uni hörmetligenliktur.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
Yaman öz yamanliqi ichide yiqitilar; Heqqaniy adem hetta sekratta yatqandimu xatirjem bolar.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
Yorutulghan kishining könglide danaliq yatar; Biraq exmeqning könglidikisi ashkara bolmay qalmas.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Heqqaniyet herqaysi elni yuqiri kötürer; Gunah herqandaq milletni nomusqa qaldurar.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Padishahning iltipati eqilliq xizmetkarning béshigha chüsher; Biraq uning ghezipi nomusta qaldurghuchi uyatsiz xizmetkarining béshigha chüsher.
