Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
Genom visa kvinnor varder huset uppbyggt, men oförnuft river ned det med egna händer.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
Den som fruktar HERREN, han vandrar i redlighet, men den som föraktar honom, han går krokiga vägar.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
I den oförnuftiges mun är ett gissel för hans högmod, men de visa bevaras genom sina läppar.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Där inga dragare finnas, där förbliver krubban tom, men riklig vinning får man genom oxars kraft.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
Ett sannfärdigt vittne ljuger icke, men ett falskt vittne främjar lögn.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
Bespottaren söker vishet och finner ingen, men för den förståndige är kunskap lätt.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Gå bort ifrån den man som är dåraktig; aldrig fann du på hans läppar något förstånd.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
Det är den klokes vishet, att han aktar på sin väg, men det är dårars oförnuft, att de öva svek.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
De oförnuftiga bespottas av sitt eget skuldoffer, men bland de redliga råder gott behag.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
Hjärtat känner självt bäst sin egen sorg, ej heller kan en främmande intränga i dess glädje.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
De ogudaktigas hus förödes, men de rättsinnigas hydda blomstrar.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Mången håller sin väg för den i rätta, men på sistone leder den dock till döden.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Mitt under löjet kan hjärtat sörja, och slutet på glädjen bliver bedrövelse.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
Av sina gärningars frukt varder den avfällige mättad, och den gode bliver upphöjd över honom.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
Den fåkunnige tror vart ord, men den kloke aktar på sina steg.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
Den vise tager sig till vara och flyr det onda, men dåren är övermodig och sorglös.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
Den som är snar till vrede gör vad oförnuftigt är, och en ränkfull man bliver hatad.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
De fåkunniga hava fått oförnuft till sin arvedel, men de kloka bliva krönta med kunskap.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
De onda måste falla ned inför de goda, och de ogudaktiga vid den rättfärdiges portar.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
Jämväl av sina närmaste är den fattige hatad, men den rike har många vänner.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
Den som visar förakt för sin nästa, han begår synd, men säll är den som förbarmar sig över de betryckta.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
De som bringa ont å bane skola förvisso fara vilse, men barmhärtighet och trofasthet röna de som bringa gott å bane.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
Av all möda kommer någon vinning, men tomt tal är ren förlust.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
De visas rikedom är för dem en krona men dårarnas oförnuft förbliver oförnuft.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
Ett sannfärdigt vittne räddar liv, men den som främjar lögn, han är full av svek.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
Den som fruktar HERREN har ett tryggt fäste, och hans barn få där en tillflykt.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
I HERRENS fruktan är en livets källa genom dem undviker man dödens snaror
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
Att hava många undersåtar är en konungs härlighet, men brist på folk är en furstes olycka.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
Den som är tålmodig visar gott förstånd, men den som är snar till vrede går långt i oförnuft.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
Ett saktmodigt hjärta är kroppens liv, men bittert sinne är röta i benen.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
Den som förtrycker den arme smädar hans skapare, men den som förbarmar sig över de fattiga, han ärar honom.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
Genom sin ondska kommer de ogudaktige på fall, men den rättfärdige är frimodig in i döden.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
I den förståndiges hjärta bor visheten, och i dårarnas krets gör hon sig kunnig.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Rättfärdighet upphöjer ett folk men synd är folkens vanära.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
En förståndig tjänare behaga konungen väl, men över en vanartig skall han vrede komma.
