Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
Vsaka modra ženska gradi svojo hišo, toda nespametna jo ruši s svojimi rokami.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
Kdor hodi v svoji poštenosti, se boji Gospoda, toda kdor je sprevržen na svojih poteh, ga prezira.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
V ustih nespametnih je šiba ponosa, toda ustnice modrih jih bodo varovale.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Kjer ni volov, so jasli čiste, toda mnogo povečanje je z volovsko močjo.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
Zvesta priča ne bo lagala, toda kriva priča bo izrekala laži.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
Posmehljivec išče modrost, pa je ne najde, toda spoznanje je lahko tistemu, ki razume.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Pojdi izpred prisotnosti nespametnega človeka, kadar v njem ne zaznavaš ustnic spoznanja.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
Modrost razsodnega je razumeti svojo pot, toda neumnost bedakov je prevara.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Bedaki se posmehujejo ob grehu, toda med pravičnimi je naklonjenost.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
Srce pozna svojo lastno grenkobo in tujec se ne vmešava s svojo radostjo.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
Hiša zlobnega bo zrušena, toda šotor iskrenega bo cvetel.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Obstaja pot, ki se zdi človeku prava, toda njen konec so poti smrti.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Celo v smehu je srce žalostno in konec tega veselja je potrtost.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
Odpadnik v srcu bo nasičen s svojimi lastnimi potmi, dober človek pa bo zadovoljen sam od sebe.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
Naivnež verjame vsaki besedi, toda razsoden človek dobro pazi na svojo hojo.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
Moder človek se boji in se oddaljuje od zla, toda bedak besni in je samozavesten.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
Kdor je hitro jezen, se vede nespametno, človek zlobnih naklepov pa je osovražen.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
Naivneži podedujejo neumnost, toda razsodni so kronani s spoznanjem.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
Zlobni se priklanjajo pred dobrimi in zlobni pri velikih vratih pravičnih.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
Ubogi je osovražen celo od svojega lastnega soseda, toda bogati ima mnogo prijateljev.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
Kdor prezira svojega soseda, greši, toda kdor ima usmiljenje do ubogega, je srečen.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Mar se ne motijo tisti, ki snujejo zlo? Toda usmiljenje in resnica bosta tem, ki snujejo dobro.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
V vsem trudu je korist, toda govorjenje ustnic se nagiba samo k ubožnosti.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
Krona modrih so njihova bogastva, toda nespametnost bedakov je neumnost.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
Poštena priča osvobaja duše, toda varljiva priča govori laži.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
V strahu Gospodovem je močno zaupanje in njegovi otroci bodo imeli kraj zatočišča.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
Strah Gospodov je studenec življenja, da se odide od zank smrti.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
V množici ljudstva je kraljeva čast, toda v pomanjkanju ljudstva je uničenje princa.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
Kdor je počasen za bes, ima veliko razumevanja, toda kdor je naglega duha, povišuje neumnost.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
Zdravo srce je življenje mesu, toda zavist gniloba kostem.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
Kdor zatira ubogega, graja njegovega Stvarnika, toda kdor ga časti, ima usmiljenje do ubogih.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
Zlobni je v svoji zlobnosti odpeljan proč, toda pravični ima upanje v svoji smrti.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
Modrost počiva v srcu tistega, ki ima razumevanje, toda tisti, ki je v sredi bedakov, je spoznan.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Pravičnost povišuje narod, toda greh je očitek kateremukoli ljudstvu.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Kraljeva naklonjenost je k modremu služabniku, toda njegov bes je zoper tistega, ki povzroča sramoto.
