< Приче Соломонове 14 >
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
Dubartiin ogeettiin mana ishee ijaarratti; gowwaan immoo harkuma isheetiin mana ofii diigdi.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
Namni qajeelummaan jiraatu Waaqayyoon sodaata; kan karaan isaa jalʼaa taʼe garuu isa tuffata.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
Afaan nama gowwaa dugda isaatti ulee of tuulummaa fida; arrabni ogeeyyii garuu isaan eega.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Yoo qotiyyoon hin jirre, dallaan duwwaa taʼa; garuu humna qotiyyoo tokkootiin midhaan baayʼeen argama.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
Dhuga baatuun amanamaan hin sobu; dhuga baatuun sobaa immoo dhara of keessaa gad naqa.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
Qoostuun namaa ogummaa barbaadee hin argatu; nama waa hubatuuf garuu beekumsi dadhabbii malee dhufa.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Ati nama gowwaa irraa fagaadhu; arraba isaa irraa beekumsa hin argattuutii.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
Ogummaan hubattootaa akka isaan karaa isaanii beekan isaan godha; gowwummaan gowwootaa garuu karaa irraa isaan balleessa.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Gowwoonni cubbuutti qoosu; qajeeltota gidduutti garuu hawwii gaariitu argama.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
Garaan gadda ofii isaa ni beeka; namni biraa tokko iyyuu gammachuu isaa irraa hin qooddatu.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
Manni nama hamaa ni bada; dunkaanni nama qajeelaa immoo ni daraara.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Karaan qajeelaa namatti fakkaatu tokko jira; dhuma irratti garuu duʼatti nama geessa.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Kolfa keessatti iyyuu garaan nama dhukkubuu dandaʼa; gammachuunis gaddaan dhumuu dandaʼa.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
Namni hin amanamne gatii karaa isaa, namni gaariin immoo gatii hojii isaa argata.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
Namni homaa hin beekne waan hunda amana; namni qalbii qabu garuu tarkaanfii isaa ilaallata.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
Namni ogeessi of eeggata; waan hamaa irraas ni deebiʼa; gowwaan garuu waan hundatti jarjara; of illee hin eeggatu.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
Namni dafee aaru gowwummaa hojjeta; namni daba hojjetu garuu ni jibbama.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
Namni homaa hin beekne gowwummaa dhaala; qalbeeffataan garuu beekumsa gonfata.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
Namoonni hamoon fuula namoota gaarii duratti, jalʼoonnis karra qajeeltotaa duratti sagadu.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
Hiyyeeyyii olloonni isaanii iyyuu ni jibbu; sooreyyiin immoo michoota hedduu qabu.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
Namni ollaa isaa tuffatu cubbuu hojjeta; kan rakkataaf garaa laafu garuu eebbifamaa dha.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Namni hammina yaadu karaa irraa hin baduu? Warri waan gaarii karoorsan garuu jaalalaa fi amanamummaa argatu.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
Jabaatanii hojjechuun hundi buʼaa buusa; oduun faayidaa hin qabne garuu hiyyummaa qofa fida.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
Gonfoon ogeeyyii qabeenya isaanii ti; gowwummaan gowwootaa garuu gowwummaa dhala.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
Dhuga baatuun dhugaa lubbuu baraara; dhuga baatuun sobaa immoo soba dubbata.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
Namni Waaqayyoon sodaatu daʼannoo jabaa qaba; ijoolleen isaas daʼoo argatu.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
Waaqayyoon sodaachuun burqaa jireenyaa ti; kiyyoo duʼaa irraas nama deebisa.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
Ulfinni mootii tokkoo baayʼina uummata isaa ti; yoo uummanni hin jirre garuu ilmi mootiis ni bada.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
Namni obsa qabu hubannaa guddaa qaba; kan dafee aaru garuu gowwummaa mulʼisa.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
Garaan nagaa qabu dhagnaaf jireenya kenna; hinaaffaan garuu lafee tortorsa.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
Namni hiyyeessa cunqursu kan isa Uume tuffata; namni hiyyeessaaf garaa laafu immoo Waaqa kabaja.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
Hamoonni jalʼinuma isaaniitiin badu; qajeeltonni garuu duʼa keessatti illee amanamummaa isaaniitiin daʼannoo argatu.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
Ogummaan qalbii nama waa hubatuu keessa jirti; garaa gowwootaa keessatti garuu hin beekamtu.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Qajeelummaan saba ol guddisa; cubbuun garuu saba kamiif iyyuu salphina.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Mootiin tajaajilaa ogeessatti ni gammada; kan isa qaanessutti garuu ni dheekkama.