Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
Omukazi ow’amagezi yeezimbira ennyumba ye, naye omusirusiru eyiye agyemenyera n’emikono gye.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
Omuntu atambulira mu bugolokofu atya Mukama, naye ow’amakubo amakyamu anyooma Mukama.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
Ebigambo by’omusirusiru bye bimuviirako okukubwa, naye eby’abatuukirivu binaabakuumanga.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Awataba nte nnume ezirima ebyagi biba bikalu, naye emmere ennyingi eva mu maanyi gaazo.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
Omujulizi ow’amazima talimba, naye ow’obulimba ayogera bya bulimba.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
Omukudaazi anoonya amagezi n’atagalaba, naye okumanya kwanguyira omuntu ategeera.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Teweeretereza muntu musirusiru, kubanga tewali by’amagezi biva mu kamwa ke.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
Omutegeevu mugezi kubanga afaayo okutegeera by’akola, naye atalina magezi musirusiru kubanga yeerimba nti amanyi.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Abasirusiru banyooma okugololwa nga bakoze ensobi, naye abalongoofu baagala emirembe.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
Buli mutima gumanya okulumwa kwagwo, tewali ayinza kugusanyukirako.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
Ennyumba y’abakozi b’ebibi erizikirizibwa, naye eweema y’abatuukirivu erikulaakulana.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Waliwo ekkubo erirabika nga ttuufu eri omuntu, naye ng’enkomerero yaalyo kufa.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Enseko zandibaawo naye ng’omutima gujjudde ennaku, era n’enkomerero y’essanyu eyinza okufuuka obuyinike.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
Omuntu atalina kukkiriza alisasulwa empeera emusaanira olw’ebikolwa bye, n’omuntu omulungi naye alisasulwa eyiye.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
Ow’amagezi amatono amala gakkiriza buli kigambo ky’awulira, naye omuntu omutegeevu yeegendereza amakubo ge.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
Omuntu ow’amagezi atya Mukama n’aleka okukola ebibi, naye omusirusiru yeepankapanka era teyeegendereza.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
Omuntu asunguwala amangu akola eby’obusirusiru, n’omukalabakalaba akyayibwa.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
Abatalina magezi basikira butaliimu, naye abategeevu batikkirwa engule ey’okumanya.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
Abakozi b’ebibi balivuunamira abatuukirivu, n’aboonoonyi ne bavuunama mu miryango gy’abatuukirivu.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
Omwavu alagajjalirwa abantu nga ne muliraanwa we omutwaliddemu, naye abagagga baba n’emikwano mingi.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
Anyooma muliraanwa we akola kibi, naye alina omukisa oyo asaasira abaavu.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Abateekateeka okukola ebibi, tebawaba? Naye okwagala n’amazima binaabeeranga n’abo abateesa okukola obulungi.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
Buli mulimu ogukolebwa n’amaanyi gubaako amagoba, naye okwogera obwogezi kireeta bwavu bwokka.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
Abagezi bafuna engule ey’obugagga, naye obusirusiru bw’abatalina magezi buzaala busirusiru.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
Omujulizi ow’amazima awonya obulamu bw’abantu, naye omujulizi ow’obulimba aba mulimba.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
Atya Mukama alina ekiddukiro eky’amaanyi, era n’abaana be balibeera n’obuddukiro.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
Okutya Mukama ye nsulo y’obulamu, kuleetera omuntu okwewala emitego gy’okufa.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
Ekitiibwa kya kabaka kiri mu kuba n’abantu bangi, naye omukulembeze ataba n’abantu abeera mu kabi.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
Omuntu omugumiikiriza aba n’okutegeera kungi, naye oyo asunguwala amangu ayolesa obusirusiru.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
Omutima ogulina emirembe guwangaaza omuntu, naye obuggya buvunza amagumba ge.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
Omuntu atulugunya abaavu anyooma oyo eyabatonda, naye buli abakwatirwa ekisa, agulumiza Katonda.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
Akacwano bwe kajja, omukozi w’ebibi agwa, naye omutuukirivu ne mu kufa aba n’obuddukiro.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
Amagezi gabeera mu mutima gw’omuntu alina okutegeera, era yeeyoleka ne mu basirusiru.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Obutuukirivu buzimba eggwanga, naye ekibi kiswaza abantu ab’engeri zonna.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Kabaka asanyukira omuddu akola eby’amagezi, naye obusungu bwa kabaka bunaabuubuukiranga ku oyo akola ebiswaza.
