Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
智慧ある婦はその家をたて 愚なる婦はおのれの手をもて之を毀つ
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
直くあゆむ者はヱホバを畏れ 曲りてあゆむ者はこれを侮る
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
愚なる者の口にはその傲のために鞭笞あり 智者の口唇はおのれを守る
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
牛なければ飼蒭倉むなし牛の力によりて生産る物おほし
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
忠信の證人はいつはらず 虚偽のあかしびとは謊言を吐く
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
嘲笑者は智慧を求むれどもえず 哲者は知識を得ること容易し
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
汝おろかなる者の前を離れされ つひに知識の彼にあるを見ざるべし
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
賢者の智慧はおのれの道を暁るにあり 愚なる者の痴は欺くにあり
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
おろろかなる者は罪をかろんず されど義者の中には恩恵あり
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
心の苦みは心みづから知る其よろこびには他人あづからず
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
惡者の家は亡され 正直き者の幕屋はさかゆ
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
人のみづから見て正しとする途にしてその終はつひに死にいたる途となるものあり
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
笑ふ時にも心に悲あり 歎樂の終に憂あり
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
心の悖れる者はおのれの途に飽かん 善人もまた自己に飽かん
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
拙者はすべての言を信ず 賢者はその行を愼む
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
智慧ある者は怖れて惡をはなれ 愚なる者はたかぶりて怖れず
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
怒り易き者は愚なることを行ひ 惡き謀計を設くる者は惡まる
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
批者は愚なる事を得て所有となし 賢者は知識をもて冠弁となす
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
惡者は善者の前に俯伏し 罪ある者は義者の門に俯伏す
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
貧者はその鄰にさへも惡まる されど富者を愛ずる者はおほし
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
その鄰を藐むる者は罪あり 困苦者を憐むものは幸福あり
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
惡を謀る者は自己をあやまるにあらずや 善を謀る者には憐憫と眞實とあり
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
すべての勤労には利益あり されど口唇のことばは貧乏をきたらするのみなり
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
智慧ある者の財寳はその冠弁となる 愚なる者のおろかはただ痴なり
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
眞實の證人は人のいのちを救ふ 謊言を吐く者は偽人なり
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
ヱホバを畏るることは堅き依頼なり その児輩は逃避場をうべし
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
ヱホバを畏るることは生命の泉なり 人を死の罟より脱れしむ
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
王の榮は民の多きにあり 牧泊の衰敗は民を失ふにあり
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
怒を遅くする者は大なる知識あり 氣の短き者は愚なることを顕す
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
心の安穏なるは身のいのちなり 娼嫉は誉の腐なり
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
貧者を虐ぐる者はその造主を侮るなり 彼をうやまふ者は貧者をあはれむ
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
惡者はその惡のうちにて亡され義者はその死ぬる時にも望あり
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
智慧は哲者の心にとどまり 愚なる者の衷にある事はあらはる
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
義は國を高くし罪は民を辱しむ
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
さとき僕は王の恩を蒙ぶり 辱をきたらす者はその震怒にあふ
