Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
A bölcs asszony építi a maga házát; a bolond pedig önkezével rontja el azt.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
A ki igazán jár, féli az Urat; a ki pedig elfordult az ő útaiban, megútálja őt.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
A bolondnak szájában van kevélységnek pálczája; a bölcseknek pedig beszéde megtartja őket.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Mikor nincsenek ökrök: tiszta a jászol; a gabonának bősége pedig az ökörnek erejétől van.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
A hűséges tanú nem hazud; a hamis tanú pedig hazugságot bocsát szájából.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
A csúfoló keresi a bölcseséget, és nincs; a tudomány pedig az eszesnek könnyű.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Menj el a bolond férfiú elől; és nem ismerted meg a tudománynak beszédét.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
Az eszesnek bölcsesége az ő útának megértése; a bolondoknak pedig bolondsága csalás.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
A bolondokat megcsúfolja a bűnért való áldozat; az igazak között pedig jóakarat van.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
A szív tudja az ő lelke keserűségét; és az ő örömében az idegen nem részes.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
Az istenteleneknek háza elvész; de az igazaknak sátora megvirágzik.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Van olyan út, mely helyesnek látszik az ember előtt, és vége a halálra menő út.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Nevetés közben is fáj a szív; és végre az öröm fordul szomorúságra.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
Az ő útaiból elégszik meg az elfordult elméjű; önmagából pedig a jó férfiú.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
Az együgyű hisz minden dolognak; az eszes pedig a maga járására vigyáz.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
A bölcs félvén, eltávozik a gonosztól; a bolond pedig dühöngő és elbizakodott.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
A hirtelen haragú bolondságot cselekszik, és a cselszövő férfi gyűlölséges lesz.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
Bírják az esztelenek a bolondságot örökség szerint; az eszesek pedig fonják a tudománynak koszorúját.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
Meghajtják magokat a gonoszok a jók előtt, és a hamisak az igaznak kapujánál.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
Még az ő felebarátjánál is útálatos a szegény; a gazdagnak pedig sok a barátja.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
A ki megútálja az ő felebarátját, vétkezik; a ki pedig a szegényekkel kegyelmességet cselekszik, boldog az!
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Nemde tévelyegnek, a kik gonoszt szereznek? kegyelmesség pedig és igazság a jó szerzőknek.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
Minden munkából nyereség lesz; de az ajkaknak beszédéből csak szűkölködés.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
A bölcseknek ékességök az ő gazdagságuk; a tudatlanok bolondsága pedig csak bolondság.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
Lelkeket szabadít meg az igaz bizonyság; hazugságokat szól pedig az álnok.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
Az Úrnak félelmében erős a bizodalom, és az ő fiainak lesz menedéke.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
Az Úrnak félelme az életnek kútfeje, a halál tőrének eltávoztatására.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
A nép sokasága a király dicsősége; a nép elfogyása pedig az uralkodó romlása.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
A haragra késedelmes bővelkedik értelemmel; a ki pedig elméjében hirtelenkedő, bolondságot szerez az.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
A szelíd szív a testnek élete; az irígység pedig a csontoknak rothadása.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
A ki elnyomja a szegényt, gyalázattal illeti annak teremtőjét; az pedig tiszteli, a ki könyörül a szűkölködőn.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
Az ő nyavalyájába ejti magát az istentelen; az igaznak pedig halála idején is reménysége van.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
Az eszesnek elméjében nyugszik a bölcseség; a mi pedig a tudatlanokban van, magát hamar megismerheti.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Az igazság felmagasztalja a nemzetet; a bűn pedig gyalázatára van a népeknek.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
A királynak jóakaratja van az eszes szolgához; haragja pedig a megszégyenítőhöz.
