Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
Mace mai hikima kan gina gidanta, amma da hannunta wawiya takan rushe shi ƙasa.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
Wanda tafiyarsa ta aikata gaskiya ce kan ji tsoron Ubangiji, amma wanda hanyoyinsa ba a kan gaskiya ba ne yakan rena shi.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
Maganar wawa kan kawo sanda a bayansa, amma leɓunan masu hikima kan tsare su.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Inda ba shanu, wurin sa wa dabbobi abinci zai kasance ba kome, amma daga ƙarfin saniya ce yalwar girbi kan fito.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
Mashaidi na gaskiya ba ya ruɗu, amma mashaidin ƙarya kan baza ƙarairayi.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
Mai ba’a kan nemi hikima amma ba ya samun kome, amma sani kan zo a sawwaƙe ga mai basira.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Ka guji wawa, gama ba za ka sami sani a leɓunansa ba.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
Hikima masu la’akari shi ne su yi tunani a kan hanyoyinsu, amma wautar wawaye ruɗu ne.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Wawaye kan yi ba’a a gyaran zunubi, amma fatan alheri yana samuwa a cikin masu aikata gaskiya.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
Kowace zuciya ta san ɓacin ranta, kuma babu wani dabam da zai yi rabon jin daɗinsa.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
Za a rushe gidan mugu, amma tentin mai aikata gaskiya zai haɓaka.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Akwai hanyar da ta yi kamar tana daidai ga mutum, amma a ƙarshe takan kai ga mutuwa.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Ko cikin dariya zuciya takan yi ciwo, kuma farin ciki kan iya ƙarasa a baƙin ciki.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
Marasa bangaskiya za su sami sakamako cikakke saboda hanyoyinsu, kuma mutumin kirki zai sami lada saboda nasa.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
Marar azanci kan gaskata kome, amma mai la’akari kan yi tunani game da matakinsa.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
Mai hikima kan ji tsoron Ubangiji ya kuma guji mugunta, amma wawa yana da girman kai yakan yi kome da garaje.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
Mutum mai saurin fushi yakan yi ayyukan wauta, akan kuma ƙi mai son nuna wayo.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
Marar azanci kan gāji wauta, amma mai la’akari kan sami rawanin sani.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
Masu mugunta za su rusuna a gaban masu kirki, mugaye kuma za su yi haka a ƙofofin adalai.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
Maƙwabta sukan gudu daga matalauta, amma masu arziki suna da abokai da yawa.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
Duk wanda ya rena maƙwabci ya yi zunubi, amma mai albarka ne wanda yake alheri ga mabukata.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Ba waɗanda suke ƙulla mugunta sukan kauce ba? Amma waɗanda suke ƙulla abin da yake mai kyau sukan sami ƙauna da aminci.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
Duk aiki tuƙuru yakan kawo riba, amma zama kana surutu kan kai ga talauci kawai.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
Dukiyar masu hikima ita ce rawaninsu, amma wautar wawaye kan haifar da wauta ne kawai.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
Mashaidin gaskiya kan ceci rayuka, amma mashaidin ƙarya mai ruɗu ne.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
Duk mai tsoron Ubangiji yana da zaunannen mafaka, kuma ga’ya’yansa zai zama mafaka.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
Tsoron Ubangiji shi ne maɓulɓular rai yakan juye mutum daga tarkon mutuwa.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
Yawan mutane shi ne ɗaukakar sarki, amma in ba tare da mabiya ba sarki ba kome ba ne.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
Mutum mai haƙuri yana da fahimi mai yawa, amma mai saurin fushi yakan nuna wautarsa a fili.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
Zuciya mai salama kan ba jiki rai, amma kishi kan sa ƙasusuwa su yi ciwo.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
Duk wanda ya zalunci matalauci ya zagi Mahaliccinsu ke nan, amma duk wanda ya yi alheri ga mabukata yana girmama Allah ne.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
Sa’ad bala’i ya auku, mugaye kan fāɗi, amma ko a mutuwa masu adalci suna da mafaka.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
Hikima tana a zuciyar mai azanci, kuma ko a cikin wawaye takan sa a santa.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Adalci yakan ɗaukaka al’umma, amma zunubi kan kawo kunya ga kowane mutane.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Sarki yakan yi murna a kan bawa mai hikima, amma bawa marar kunya kan jawo fushinsa.
