Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
Toute femme sage bâtit sa maison; mais la folle la ruine de ses mains.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
Celui qui marche en sa droiture, révère l'Eternel; mais celui qui va de travers en ses voies, le méprise.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
La verge d'orgueil est dans la bouche du fou; mais les lèvres des sages les garderont.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Où il n'y a point de bœuf, la grange est vide; et l'abondance du revenu provient de la force du bœuf.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
Le témoin véritable ne mentira [jamais]; mais le faux témoin avance volontiers des mensonges.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
Le moqueur cherche la sagesse, et ne la trouve point; mais la science est aisée à trouver à l'homme intelligent.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Eloigne-toi de l'homme insensé, puisque tu ne lui as point connu de lèvres de science.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
La sagesse de l'homme bien avisé est d'entendre sa voie; mais la folie des fous n'est que tromperie.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Les fous pallient le délit; mais il n'y a que plaisir entre les hommes droits.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
Le cœur d'un chacun connaît l'amertume de son âme; et un autre n'est point mêlé dans sa joie.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
La maison des méchants sera abolie; mais le tabernacle des hommes droits fleurira.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Il y a telle voie qui semble droite à l'homme, mais dont l'issue sont les voies de la mort.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Même en riant le cœur sera triste, et la joie finit par l'ennui.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
Celui qui a un cœur hypocrite, sera rassasié de ses voies; mais l'homme de bien [le sera] de ce qui est en lui.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
Le simple croit à toute parole; mais l'homme bien avisé considère ses pas.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
Le sage craint, et se retire du mal; mais le fou se met en colère, et se tient assuré.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
L'homme colère fait des folies; et l'homme rusé est haï.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
Les niais hériteront la folie; mais les bien-avisés seront couronnés de science.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
Les malins seront humiliés devant les bons, et les méchants, devant les portes du juste.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
Le pauvre est haï, même de son ami; mais les amis du riche sont en grand nombre.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
Celui qui méprise son prochain s'égare; mais celui qui a pitié des débonnaires, est bienheureux.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Ceux qui machinent du mal ne se fourvoient-ils pas? Mais la bonté et la vérité seront pour ceux qui procurent le bien.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
En tout travail il y a quelque profit, mais le babil des lèvres ne tourne qu'à disette.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
Les richesses des sages leur sont [comme] une couronne; mais la folie des fous n'est que folie.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
Le témoin véritable délivre les âmes; mais celui qui prononce des mensonges, n'est que tromperie.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
En la crainte de l'Eternel il y a une ferme assurance, et une retraite pour ses enfants.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
La crainte de l'Eternel est une source de vie pour se détourner des filets de la mort.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
La puissance d'un Roi consiste dans la multitude du peuple; mais quand le peuple diminue, c'est l'abaissement du Prince.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
Celui qui est lent à la colère, est de grande intelligence; mais celui qui est prompt à se courroucer, excite la folie.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
Le cœur doux est la vie de la chair; mais l'envie est la vermoulure des os.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
Celui qui fait tort au pauvre, déshonore celui qui l'a fait; mais celui-là l'honore, qui a pitié du nécessiteux.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
Le méchant sera poussé au loin par sa malice; mais le juste trouve retraite [même] en sa mort.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
La sagesse repose au cœur de l'homme intelligent; et elle est même reconnue au milieu des fous.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
La justice élève une nation; mais le péché est l'opprobre des peuples.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Le Roi prend plaisir au serviteur prudent; mais son indignation sera contre celui qui lui fait déshonneur.
