Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
Every wise woman hath builded her house, And the foolish with her hands breaketh it down.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
Whoso is walking in his uprightness is fearing Jehovah, And the perverted [in] his ways is despising Him.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
In the mouth of a fool [is] a rod of pride, And the lips of the wise preserve them.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Without oxen a stall [is] clean, And great [is] the increase by the power of the ox.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
A faithful witness lieth not, And a false witness breatheth out lies.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
A scorner hath sought wisdom, and it is not, And knowledge to the intelligent [is] easy.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Go from before a foolish man, Or thou hast not known the lips of knowledge.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
The wisdom of the prudent [is] to understand his way, And the folly of fools [is] deceit.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Fools mock at a guilt-offering, And among the upright — a pleasing thing.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
The heart knoweth its own bitterness, And with its joy a stranger doth not intermeddle.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
The house of the wicked is destroyed, And the tent of the upright flourisheth.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
There is a way — right before a man, And its latter end [are] ways of death.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Even in laughter is the heart pained, And the latter end of joy [is] affliction.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
From his ways is the backslider in heart filled, And a good man — from his fruits.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
The simple giveth credence to everything, And the prudent attendeth to his step.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
The wise is fearing and turning from evil, And a fool is transgressing and is confident.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
Whoso is short of temper doth folly, And a man of wicked devices is hated.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
The simple have inherited folly, And the prudent are crowned [with] knowledge.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
The evil have bowed down before the good, And the wicked at the gates of the righteous.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
Even of his neighbour is the poor hated, And those loving the rich [are] many.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
Whoso is despising his neighbour sinneth, Whoso is favouring the humble, O his happiness.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Do not they err who are devising evil? And kindness and truth [are] to those devising good,
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
In all labour there is advantage, And a thing of the lips [is] only to want.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
The crown of the wise is their wealth, The folly of fools [is] folly.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
A true witness is delivering souls, And a deceitful one breatheth out lies.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
In the fear of Jehovah [is] strong confidence, And to His sons there is a refuge.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
The fear of Jehovah [is] a fountain of life, To turn aside from snares of death.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
In the multitude of a people [is] the honour of a king, And in lack of people the ruin of a prince.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
Whoso is slow to anger [is] of great understanding, And whoso is short in temper is exalting folly.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
A healed heart [is] life to the flesh, And rottenness to the bones [is] envy.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
An oppressor of the poor reproacheth his Maker, And whoso is honouring Him Is favouring the needy.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
In his wickedness is the wicked driven away, And trustful in his death [is] the righteous.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
In the heart of the intelligent wisdom doth rest. And in the midst of fools it is known.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Righteousness exalteth a nation, And the goodliness of peoples [is] a sin-offering.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
The favour of a king [is] to a wise servant, And an object of his wrath is one causing shame!
