Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
Every wise woman builds her house, but the foolish one tears it down with her own hands.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
He who walks in his uprightness fears Adonai, but he who is perverse in his ways despises him.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
The fool’s talk brings a rod to his back, but the lips of the wise protect them.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Where no oxen are, the crib is clean, but much increase is by the strength of the ox.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
A truthful witness will not lie, but a false witness pours out lies.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
A scoffer seeks wisdom, and does not find it, but knowledge comes easily to a discerning person.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Stay away from a foolish man, for you won’t find knowledge on his lips.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
The wisdom of the prudent is to think about his way, but the folly of fools is deceit.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Fools mock at making atonement for faults incurring guilt, but among the upright there is good will.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
The heart knows its own bitterness and joy; he will not share these with a stranger.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
The house of the wicked will be overthrown, but the tent of the upright will flourish.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
There is a way which seems right to a man, but in the end it leads to death.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Even in laughter the heart may be sorrowful, and mirth may end in heaviness.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
The unfaithful will be repaid for his own ways; likewise a good man will be rewarded for his ways.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
A simple man trusts everything, but the prudent man carefully considers his ways.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
A wise man fears, and shuns evil, but the fool is hot headed and reckless.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
He who is quick to become angry will commit folly, and a crafty man is hated.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
The simple inherit folly, but the prudent are crowned with knowledge.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
The evil bow down before the good, and the wicked at the gates of the upright.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
The poor person is shunned even by his own neighbor, but the rich person has many 'ahav ·affectionate lovers, friends·.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
He who despises his neighbor sins ·errs (the standard goal)·, but blessed is he who has mercy on the poor.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Don’t they go astray who plot evil? But chesed ·loving-kindness· and faithfulness belong to those who plan good.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
In all hard work there is profit, but the talk of the lips leads only to poverty.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
The crown of the wise is their riches, but the folly of fools crowns them with folly.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
A truthful witness saves souls, but a false witness is deceitful.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
In the fear of Adonai is a secure fortress, and he will be a refuge for his children.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
The fear of Adonai is a fountain of life, turning people from the snares of death.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
In the multitude of people is the king’s glory, but in the lack of people is the destruction of the prince.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
He who is slow to anger has great understanding, but he who has a quick temper displays folly.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
The life of the body is a heart at peace, but envy rots the bones.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
He who oppresses the poor shows contempt for his Maker, but he who honors him shows mercy to the needy.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
The wicked is brought down in his calamity, but in death, the upright has a refuge.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
Wisdom rests in the heart of one who has understanding, and is even made known in the inward part of fools.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Righteousness exalts a nation, but habitual sin ·missing the mark· is a chesed ·disgrace· to any people.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
The king’s favor is toward a servant who deals wisely, but his wrath is toward one who causes shame.
