Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
The wise woman buildeth her house; But the foolish teareth it down with her hands.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
He who walketh in uprightness feareth the LORD; But he who is perverse in his ways despiseth him.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
In the mouth of the foolish pride is a scourge; But the lips of the wise preserve them.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Where there are no oxen, the crib is clean; But there is great increase by the strength of the ox.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
A faithful witness doth not lie; But a false witness poureth forth lies.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
The scoffer seeketh wisdom, and findeth it not; But knowledge is easy to the man of understanding.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Go from the presence of a foolish man; For thou hast not perceived in him the lips of knowledge.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
The wisdom of the prudent is in giving heed to his way; But the folly of fools is deceit.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Fools make a mock at sin; But with the upright is favor.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
The heart knoweth its own bitterness. And a stranger cannot intermeddle with its joy.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
The house of the wicked shall be destroyed; But the tent of the upright shall flourish.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
There is a way which seemeth right to a man, But its end is the way to death.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Even in laughter the heart is sorrowful, And the end of joy is grief.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
The perverse in heart shall be filled with his own ways; And from himself shall the good man be satisfied.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
The simple man believeth every word; But the prudent looketh well to his steps.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
The wise man feareth, and departeth from evil; But the fool is haughty and confident.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
He who is hasty in his anger will commit folly; And the man of wicked devices will be hated.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
The simple inherit folly; But the prudent are crowned with knowledge.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
The evil bow before the good; Yea, the wicked at the gates of the righteous.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
The poor is hated even by his own neighbor; But the rich hath many friends.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
He who despiseth his neighbor sinneth; But happy is he who hath mercy on the poor.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Do not they who devise evil fail of their end? But they who devise good meet with kindness and truth.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
In all labor there is profit; But the talk of the lips tendeth only to penury.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
Riches are a crown to the wise; But the promotion of fools is folly.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
A true witness saveth lives; But a deceitful witness poureth forth lies.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
In the fear of the LORD is strong confidence; Yea, to his children he will be a refuge.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
The fear of the LORD is a fountain of life; By it men escape from the snares of death.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
In a numerous people is the glory of a king; But the want of people is the destruction of a prince.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
He who is slow to anger is of great understanding. But he who is of a hasty spirit setteth folly on high.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
A quiet heart is the life of the flesh; But the ferment of passion is rottenness to the bones.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
He who oppresseth the poor reproacheth his Maker; But he who hath mercy on the poor honoreth him.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
By his wickedness the wicked is thrust down; But the righteous hath hope even in death.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
Wisdom resteth quietly in the heart of the wise; But in the breast of fools it will be made known.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Righteousness exalteth a people; But the reproach of nations is sin.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
The king's favor is toward a wise servant; But his wrath is against him that causeth shame.
