Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
Wise women build houses: but a foolish one digs [hers] down with her hands.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
He that walks uprightly fears the Lord; but he that is perverse in his ways shall be dishonored.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
Out of the mouth of fools [comes] a rod of pride; but the lips of the wise preserve them.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Where no oxen are, the cribs are clean; but where there is abundant produce, the strength of the ox is apparent.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
A faithful witness does not lie; but an unjust witness kindles falsehoods.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
You shall seek wisdom with bad men, and shall not find it; but discretion is easily available with the prudent.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
All things are adverse to a foolish man; but wise lips are the weapons of discretion.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
The wisdom of the prudent will understand their ways; but the folly of fools leads astray.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
The houses of transgressors will need purification; but the houses of the just are acceptable.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
[If] a man's mind is intelligent, his soul is sorrowful; and when he rejoices, he has no fellowship with pride.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
The houses of ungodly men shall be utterly destroyed; but the tabernacles of them that walk uprightly shall stand.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
There is a way which seems to be right with men, but the ends of it reach to the depths of hell. (questioned)
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Grief mingles not with mirth; and joy in the end comes to grief.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
A stout-hearted [man] shall be filled with his own ways; and a good man with his own thoughts.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
The simple believes every word: but the prudent man betakes himself to afterthought.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
A wise man fears, and departs from evil; but the fool trusts in himself, and joins himself with the transgressor.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
A passionate man acts inconsiderately; but a sensible man bears up under many things.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
Fools shall have mischief for their portion; but the prudent shall take fast hold of understanding.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
Evil men shall fall before the good; and the ungodly shall attend at the gates of the righteous.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
Friends will hate poor friends; but the friends of the rich are many.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
He that dishonors the needy sins: but he that has pity on the poor is most blessed.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
They that go astray devise evils: but the good devise mercy and truth. The framers of evil do not understand mercy and truth: but compassion and faithfulness are with the framers of good.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
With every one [who is] careful there is abundance: but the pleasure-taking and indolent shall be in lack.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
A prudent man is the crown of the wise: but the occupation of fools is evil.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
A faithful witness shall deliver a soul from evil: but a deceitful [man] kindles falsehoods.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
In the fear of the Lord is strong confidence: and he leaves his children a support.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
The commandment of the Lord is a fountain of life; and it causes [men] to turn aside from the snare of death.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
In a populous nation is the glory of a king: but in the failure of people is the ruin of a prince.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
A man slow to wrath abounds in wisdom: but a man of impatient spirit is very foolish.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
A meek-spirited man is a healer of the heart: but a sensitive heart is a corruption of the bones.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
He that oppresses the needy provokes his Maker: but he that honors him has pity upon the poor.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
The ungodly shall be driven away in his wickedness: but he who is secure in his own holiness is just.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
There is wisdom in the good heart of a man: but in the heart of fools it is not discerned.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Righteousness exalts a nation: but sins diminish tribes.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
An understanding servant is acceptable to a king; and by his good behavior he removes disgrace.
