Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
Elke wijze vrouw bouwt haar huis; maar die zeer dwaas is, breekt het af met haar handen.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
Die in zijn oprechtheid wandelt, vreest den HEERE; maar die afwijkt in zijn wegen, veracht Hem.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
In den mond des dwazen is een roede des hoogmoeds; maar de lippen der wijzen bewaren hen.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Als er geen ossen zijn, zo is de krib rein; maar door de kracht van den os is der inkomsten veel.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
Een waarachtig getuige zal niet liegen; maar een vals getuige blaast leugens.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
De spotter zoekt wijsheid, en er is gene; maar de wetenschap is voor den verstandige licht.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Ga weg van de tegenwoordigheid eens zotten mans; want gij zoudt bij hem geen lippen der wetenschap merken.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
De wijsheid des kloekzinnigen is zijn weg te verstaan; maar dwaasheid der zotten is bedriegerij.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Elke dwaas zal de schuld verbloemen; maar onder de oprechten is goedwilligheid.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
Het hart kent zijn eigen bittere droefheid; en een vreemde zal zich met deszelfs blijdschap niet vermengen.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
Het huis der goddelozen zal verdelgd worden; maar de tent der oprechten zal bloeien.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Er is een weg, die iemand recht schijnt; maar het laatste van dien zijn wegen des doods.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Het hart zal ook in het lachen smart hebben; en het laatste van die blijdschap is droefheid.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
Die afkerig van hart is, zal van zijn wegen verzadigd worden; maar een goed man van zichzelven.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
De slechte gelooft alle woord; maar de kloekzinnige merkt op zijn gang.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
De wijze vreest, en wijkt van het kwade; maar de zot is oplopende toornig, en zorgeloos.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
Die haastig is tot toorn, zal dwaasheid doen; en een man van schandelijke verdichtselen zal gehaat worden.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
De slechten erven dwaasheid; maar de kloekzinnigen zullen zich met wetenschap kronen.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
De kwaden buigen voor het aangezicht der goeden neder, en de goddelozen voor de poorten des rechtvaardigen.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
De arme wordt zelfs van zijn vriend gehaat; maar de liefhebbers des rijken zijn vele.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
Die zijn naaste veracht, zondigt; maar die zich der nederigen ontfermt, die is welgelukzalig.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Dwalen zij niet, die kwaad stichten? Maar weldadigheid en trouw is voor degenen, die goed stichten.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
In allen smartelijke arbeid is overschot; maar het woord der lippen strekt alleen tot gebrek.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
Der wijzen kroon is hun rijkdom; de dwaasheid der zotten is dwaasheid.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
Een waarachtig getuige redt de zielen; maar die leugens blaast, is een bedrieger.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
In de vreze des HEEREN is een sterk vertrouwen, en Hij zal Zijn kinderen een Toevlucht wezen.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
De vreze des HEEREN is een springader des levens, om af te wijken van de strikken des doods.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
In de menigte des volks is des konings heerlijkheid; maar in gebrek van volk is eens vorsten verstoring.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
De lankmoedige is groot van verstand; maar die haastig is van gemoed, verheft de dwaasheid.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
Een gezond hart is het leven des vleses; maar nijd is verrotting der beenderen.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
Die den arme verdrukt, smaadt deszelfs Maker; maar die zich des nooddruftigen ontfermt, eert Hem.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
De goddeloze zal heengedreven worden in zijn kwaad; maar de rechtvaardige betrouwt zelfs in zijn dood.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
Wijsheid rust in het hart des verstandigen; maar wat in het binnenste der zotten is, wordt bekend.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Gerechtigheid verhoogt een volk, maar de zonde is een schandvlek der natien.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Het welbehagen des konings is over een verstandigen knecht; maar zijn verbolgenheid zal zijn over dengene, die beschaamd maakt.
