Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
Kvinders Visdom har bygget sit Hus; men Daarskaben bryder det ned med sine Hænder.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
Den, som vandrer i sin Oprigtighed, frygter Herren; men den, som gaar paa Krogveje, foragter ham.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
I Daarens Mund er Hovmods Ris; men de vises Læber skulle bevare dem selv.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Hvor ingen Øksne ere, der er Krybben ren; men megen Indtægt kommer ved Oksens Kraft.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
Et trofast Vidne lyver ikke; men et falsk Vidne udblæser Løgne.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
Spotteren søger Visdom, og han finder den ikke; men for den forstandige er Kundskab let.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Gak bort fra en Mand, som er en Daare; thi du vil ikke have fundet Kundskab paa hans Læber.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
Den kloges Visdom er, at han forstaar sig paa sin Vej; men Daarers Taabelighed er, at de blive bedragne.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Daarerne spottes af deres eget Skyldoffer; men med de oprigtige er Velbehageligheden.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
Hjertet kender sin Sjæls Bitterhed, og en fremmed skal ikke blande sig i dets Glæde.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
De ugudeliges Hus skal ødelægges; men de retsindiges Telt skal blomstre.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Der er en Vej, som kan synes en Mand ret; men til sidst bliver den Vej til Døden.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Selv under Latteren føler Hjertet Smerte, og til sidst bliver Glæden Bedrøvelse.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
Den, hvis Hjerte er afveget, skal mættes ved sine Veje, men den gode Mand ved det, han har i Eje.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
Den uerfarne tror alting, men den kloge agter paa sin Gang.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
Den vise frygter og viger fra ondt; men en Daare er overmodig, og tryg.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
Den, som er hastig til Vrede, gør Daarlighed, og den underfundige Mand hades.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
De uvidende arve Daarlighed; men de kloge favne Kundskab.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
De onde maa bøje sig for de godes Ansigt og de ugudelige for den retfærdiges Porte.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
Selv for sin Ven er den fattige forhadt; men mange ere de, som elske den rige.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
Hvo som foragter sin Næste, synder; men den, som forbarmer sig over de elendige, er lyksalig.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Fare ikke de vild, som optænke ondt? men de, som optænke godt, finde Miskundhed og Troskab.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
I alt besværligt Arbejde er der Fordel; men hvor det bliver ved Læbers Ord, fører det kun til Mangel.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
De vises Rigdom er deres Krone; men Daarers Taabelighed bliver Taabelighed.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
Et sanddru Vidne redder Sjæle, men den, som udblæser Løgn, er svigefuld.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
I Herrens Frygt har en et stærkt Værn, og for hans Børn skal der være en Tilflugt.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
Herrens Frygt er Livets Kilde, saa at man viger fra Dødens Snarer.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
At have meget Folk er en Konges Ære; men hvor Folket er borte, er det en Fyrstes Fordærvelse.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
Den langmodige har megen Forstand; men den, som er hastig i Sindet, forraader Daarskab.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
Et blidt Hjerte er Liv for Legemet; men Hidsighed er Raaddenhed for Benene,
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
Hvo som fortrykker den ringe, forhaaner hans Skaber; men hvo som forbarmer sig over den fattige, ærer ham.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
Den ugudelige styrtes for sin Ondskab; men den retfærdige har Fortrøstning i sin Død.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
I den forstandiges Hjerte hviler Visdommen; men i Daarers Indre giver den sig til Kende.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Retfærdighed ophøjer et Folk; men Synden er Folkenes Skændsel
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Kongens Velbehag er til en klog Tjener, men hans Vrede er over den, som gør Skam.
