< Приче Соломонове 14 >
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
১জ্ঞানী স্ত্রী তার বাড়ি নির্মাণ করে; কিন্তু মূর্খ স্ত্রী নিজের হাতে তা ভেঙে ফেলে।
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
২যে নিজের সরলতায় চলে, সেই সদাপ্রভুকে ভয় করে; কিন্তু যে তার পথে অসৎ, সে তাঁকে অবজ্ঞা করে।
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
৩নির্বোধের মুখে অহঙ্কারের ফল থাকে; কিন্তু জ্ঞানবানদের ঠোঁট তাদেরকে রক্ষা করে।
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
৪গরু না থাকলে যাবপাত্র পরিষ্কার থাকে; কিন্তু বলদের শক্তিতে ফসলের প্রাচুর্য্য হয়।
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
৫বিশ্বস্ত সাক্ষী মিথ্যা কথা বলে না; কিন্তু মিথ্যাসাক্ষী অসত্য কথা বলে।
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
৬উপহাসক প্রজ্ঞার খোঁজ করে, আর তা পায় না; কিন্তু যে উপলব্ধি করে তার পক্ষে জ্ঞান সহজ।
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
৭তুমি নির্বোধ লোকের থেকে দূরে যাও, কারণ তার ঠোঁটে জ্ঞান পাবে না।
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
৮নিজের রাস্তা বুঝে নেওয়া বিচক্ষণের প্রজ্ঞা, কিন্তু নির্বোধদের নির্বোধমিতা ছলনা।
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
৯নির্বোধেরা দোষকে উপহাস করে, কিন্তু ধার্ম্মিকদের কাছে অনুগ্রহ থাকে।
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
১০হৃদয় নিজের তিক্ততা জানে এবং অপর লোক তার আনন্দের ভাগী হতে পারে না।
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
১১দুষ্টদের বাড়ি ধ্বংস হবে, কিন্তু সরলদের তাঁবু সতেজ হবে।
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
১২একটি রাস্তা আছে, যা মানুষের দৃষ্টিতে ঠিক, কিন্তু তার শেষ মৃত্যুর পথ।
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
১৩হাঁসার দিনের ও হৃদয়ে দুঃখ হয়, আর আনন্দের পরিণাম বিষাদ।
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
১৪যে মনে বিপথগামী, সে নিজ আচরণে পূর্ণ হয়; কিন্তু সৎ লোক নিজে থেকে তৃপ্ত হয়।
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
১৫যে অবোধ, সে সব কিছুতে বিশ্বাস করে, কিন্তু বুদ্ধিমান লোক নিজের পদক্ষেপের বিষয়ে ভাবে।
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
১৬জ্ঞানবান সতর্ক থাকে, তারা খারাপ থেকে সরে যায়; কিন্তু নির্বোধ অভিমানী ও সাবধানী।
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
১৭যে তাড়াতাড়ি রেগে যায় সে নির্বোধের কাজ করে, আর খারাপ পরিকল্পনাকারী ঘৃণিত হয়।
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
১৮মূর্খদের অধিকার অজ্ঞানতা; কিন্তু বিচক্ষণেরা জ্ঞানে পরিবেষ্টিত হয়।
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
১৯খারাপরা ভালোদের সামনে নত হয় এবং দুষ্টেরা ধার্ম্মিকের দরজায় নত হয়।
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
২০গরিব লোক নিজের প্রতিবেশীর মাধ্যমে ঘৃণিত, কিন্তু ধনী লোকের অনেক বন্ধু আছে।
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
২১যে প্রতিবেশীকে অবজ্ঞা করে, সে পাপ করে; কিন্তু যে গরিবদের প্রতি দয়া করে, সে সুখী।
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
২২যারা খারাপ চক্রান্ত করে, তারা কি ভ্রান্ত হয় না? কিন্তু যারা ভালো পরিকল্পনা করে, তারা চুক্তির বিশ্বস্ততা ও বিশ্বাসযোগ্যতা পায়।
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
২৩সমস্ত পরিশ্রমেই লাভ হয়, কিন্তু শুধু কথাবার্তায় অভাব ঘটায়।
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
২৪জ্ঞানবানদের ধনই তাদের মুকুট; কিন্তু নির্বোধদের নির্বোধমিতা মূর্খতামাত্র।
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
২৫সত্য সাক্ষ্য লোকের জীবন রক্ষা করে; কিন্তু যে মিথ্যা সাক্ষ্যের কথা বলে, সে ছলনা করে।
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
২৬সদাপ্রভুর ভয় দৃঢ় আত্মবিশ্বাস; তাঁর সন্তানরা আশ্রয় স্থান পাবে।
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
২৭সদাপ্রভুর ভয় জীবনের ঝরনা, তা মৃত্যুর ফাঁদ থেকে দূরে সরে যাবার রাস্তা।
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
২৮প্রচুর লোকের জন্যে রাজার আনন্দ আসে; কিন্তু লোকদের অভাবে ভূপতির সর্বনাশ ঘটে।
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
২৯একজন ধৈর্য্যশীল মানুষ প্রচুর বোধশক্তিসম্পন্ন, কিন্তু উগ্র মেজাজি নির্বোধমিতা তুলে ধরে।
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
৩০শান্ত হৃদয় শরীরের জীবন; কিন্তু হিংসা হাড়ের পচনস্বরূপ।
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
৩১যে গরিবের প্রতি অত্যাচার করে, সে তার নির্মাতাকে অভিশাপ দেয়; কিন্তু যে দরিদ্রের প্রতি দয়া করে, সে তাঁকে সম্মান করে।
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
৩২দুষ্ট লোক নিজের খারাপ কাজে পড়ে যায়, কিন্তু ধার্মিক তাদের সত্যতায় আশ্রয় পায়।
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
৩৩জ্ঞানবানের হৃদয় প্রজ্ঞা বিশ্রাম করে, কিন্তু নির্বোধদের মধ্যে যা থাকে, তা জানা।
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
৩৪ধার্ম্মিকতা জাতিকে উন্নত করে, কিন্তু পাপে যে কোনো লোকের মর্যাদাহানি হয়।
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
৩৫যে দাস বুদ্ধিপূর্ব্বক চলে, তার প্রতি রাজার অনুগ্রহ আসে; কিন্তু লজ্জাদায়ী তাঁর রাগের পাত্র হয়।