Приче Соломонове 13
1 Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
El hijo sabio acepta la corrección de su padre; el burlador no hace caso de la reprensión.
2 Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
El hombre (de bien) se hartará del fruto de su boca, el alma de los pérfidos, en cambio, de la violencia.
3 Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
Quien guarda su boca, guarda su alma; quien habla inconsideradamente se arruina a sí mismo.
4 Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
El perezoso tiene deseos que no se cumplen, el alma del laborioso se saciará.
5 На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
El justo aborrece la palabra mentirosa, el impío infama y obra vergonzosamente.
6 Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
La justicia protege los pasos del hombre recto, la malicia causa la ruina del pecador.
7 Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
Hay quien se jacta de rico, y nada tiene, y quien se hace el pobre, y es acaudalado.
8 Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
Con las riquezas el hombre (rico) rescata su vida; el pobre, empero, no necesita temer la amenaza.
9 Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
La luz de los justos difunde alegría, en tanto que la lámpara de los impíos se apaga.
10 Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
La soberbia no causa sino querellas, la sabiduría está con los que toman consejo.
11 Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
Los bienes ganados sin esfuerzo tienden a desaparecer, mas el que los junta a fuerza de trabajo los aumenta.
12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
Esperanza que se dilata hace enfermo el corazón; pero es árbol de vida el deseo cumplido.
13 Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
Quien menosprecia la palabra se pierde; quien respeta el precepto será recompensado.
14 Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
La enseñanza del sabio es fuente de vida, para escapar de los lazos de la muerte.
15 Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
Buenos modales ganan favores, mas la conducta de los pérfidos queda estéril.
16 Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
Todo varón prudente obra con reflexión, el necio derrama su locura.
17 Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
El mensajero infiel se precipita en la desgracia, el mensajero fiel se procura salud.
18 Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
Pobreza e ignominia a quien desecha la corrección, honra a quien escucha la amonestación.
19 Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
Deseo cumplido recrea al alma, pero el necio abomina apartarse del mal.
20 Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
Quien anda con sabios, sabio será, quien con necios, acabará siendo necio.
21 Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
A los pecadores los persigue la desventura, mas los justos serán recompensados con bienes.
22 Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
Los buenos tienen como herederos los hijos de los hijos; mas la hacienda del pecador queda reservada para el justo.
23 Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
Los barbechos de los pobres dan pan en abundancia, pero hay quien disipa (la hacienda) por falta de juicio.
24 Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
Quien hace poco uso de la vara quiere mal a su hijo; el que lo ama, le aplica pronto el castigo.
25 Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
El justo come y satisface su apetito, en tanto que el vientre del malo padece hambre.
