Приче Соломонове 13

1 Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.

Moder sin posluša poučevanje svojega očeta, toda posmehljivec ne posluša oštevanja.

2 Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.

Človek bo jedel dobro po sadu svojih ust, toda duša prestopnikov bo jedla nasilje.

3 Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.

Kdor varuje svoja usta, varuje svoje življenje, toda kdor široko odpira svoje ustnice, bo imel uničenje.

4 Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.

Lenuhova duša želi, pa nima ničesar, toda duša marljivega bo postala obilna.

5 На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.

Pravičen človek sovraži laganje, toda zloben človek je gnusen in prihaja v sramoto.

6 Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.

Pravičnost varuje tistega, ki je na poti iskren, toda zlobnost ruši grešnika.

7 Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.

Tam je, ki se dela bogatega, vendar nima ničesar, tam je, ki se dela ubogega, vendar ima velika bogastva.

8 Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.

Odkupnina človekovega življenja so njegova bogastva, toda ubogi ne slišijo oštevanja.

9 Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.

Svetloba pravičnega razveseljuje, toda svetilka zlobnega bo ugasnjena.

10 Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.

Samo s ponosom pride spor, toda z dobrim svetovanjem je modrost.

11 Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.

Premoženje, pridobljeno z ničevostjo, bo zmanjšano, toda kdor zbira s trudom, ga bo povečal.

12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.

Upanje, ki se prelaga, dela srce bolno, toda ko prihaja želja, je to drevo življenja.

13 Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.

Kdorkoli prezira besedo, bo uničen, toda kdor se boji zapovedi, bo nagrajen.

14 Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.

Postava modrega je studenec življenja, da odide od zank smrti.

15 Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.

Dobro razumevanje daje naklonjenost, toda pot prestopnikov je težka.

16 Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.

Vsak razsodni človek se ukvarja s spoznanjem, toda bedak izpostavlja svojo neumnost.

17 Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.

Zloben poslanec pada v vragolijo, toda zvest predstavnik je zdravje.

18 Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.

Revščina in sramota bosta tistemu, ki odklanja poučevanje, toda kdor upošteva opomin, bo spoštovan.

19 Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.

Izpolnjena želja je duši sladka, toda bedakom je to ogabnost, da odidejo od zla.

20 Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.

Kdor hodi z modrimi ljudmi, bo moder, toda skupina bedakov bo uničena.

21 Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.

Zlo preganja grešnike, toda dobro bo pravičnim poplačano.

22 Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.

Dober človek zapušča dediščino otrokom svojih otrok, premoženje grešnika pa je prihranjeno za pravičnega.

23 Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.

Mnogo hrane je v oranju zemlje ubogih, toda tam je, kar je uničeno zaradi pomanjkanja sodbe.

24 Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.

Kdor prizanaša svoji šibi, sovraži svojega sina, toda kdor ga ljubi, ga zgodaj kara.

25 Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.

Pravični jé do zadovoljitve svoje duše, toda trebuh zlobnega bo čutil pomanjkanje.