Приче Соломонове 13
1 Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
En vis sønn hører på sin fars tilrettevisning, men en spotter hører ikke på irettesettelse.
2 Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
Av sin munns frukt nyter en mann godt, men de troløses hu står til vold.
3 Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
Den som vokter sin munn, bevarer sitt liv; den som lukker sine leber vidt op, ham blir det til ulykke.
4 Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
Den late attrår og får intet, men de flittige næres rikelig.
5 На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
Den rettferdige hater løgnaktige ord, men den ugudelige gjør det som ondt og skammelig er.
6 Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
Rettferdighet verner den som lever ustraffelig, men ugudelighet feller den som gjør synd.
7 Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
Den ene ter sig som en rik mann og har dog slett ingen ting, og den andre ter sig som en fattig mann og har dog meget gods.
8 Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
En manns rikdom er løsepenger for hans liv, men den fattige er det ingen som truer.
9 Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
De rettferdiges lys skinner lystig, men de ugudeliges lampe slukner.
10 Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
Ved overmot voldes bare trette, men hos dem som lar sig råde, er visdom.
11 Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
Lett vunnet rikdom minker, men den som samler litt efter litt, øker sitt gods.
12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
Langvarig venting gjør hjertet sykt, men et opfylt ønske er et livsens tre.
13 Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
Den som forakter ordet, ødelegger sig selv; men den som frykter budet, han får lønn.
14 Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
Den vises lære er en livsens kilde, ved den slipper en fra dødens snarer.
15 Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
Ved god forstand vinner en menneskenes yndest, men de troløses vei er hård.
16 Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
Hver den som er klok, går frem med forstand, men en dåre utbreder dårskap.
17 Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
Et ugudelig sendebud faller i ulykke, men et trofast bud er lægedom.
18 Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
Armod og skam får den som ikke vil vite av tukt; men den som akter på refselse, blir æret.
19 Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
Opfylt ønske er søtt for sjelen, men å holde sig fra det onde er en vederstyggelighet for dårer.
20 Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
Søk omgang med de vise, og du skal bli vis; men dårers venn går det ille.
21 Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
Ulykke forfølger syndere, men rettferdige lønnes med godt.
22 Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
Den gode efterlater arv til barnebarn, men synderens gods er gjemt til den rettferdige.
23 Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
De fattiges nyland gir meget føde; men mangen rykkes bort fordi han ikke gjør det som rett er.
24 Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
Den som sparer sitt ris, hater sin sønn; men den som elsker ham, tukter ham tidlig.
25 Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
Den rettferdige eter så han blir mett, men de ugudeliges buk blir tom.
