Приче Соломонове 13
1 Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
Miantoke ty lafan-drae’e ty ajaja karafito, fe tsy mañaon-trevoke ty mpiteratera.
2 Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
Ty havokaran-tsaontsi’ ondatio ro ikama’e raha mafiry, fe tsihavokarañe ty fañiria’ o mpitroboo.
3 Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
Mahatan-kavelo ty mahambeñe ty falie’e; mianto ka ty mampidañadaña fivimby.
4 Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
Tea-haneñe ty votroo, fe tsy mahazo; ho anjañeñe ka ty mavitrike.
5 На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
Malain-dremborake ty vañoñe, fe manao ty hameñarañe naho hasalarañe ty lahiaga.
6 Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
Mahambeñe i an-dalam-bantañey ty havañonañe, fe mamotsake ty mpanan-kakeo o hatsivokarañeo.
7 Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
Eo ty miamoke ho mpañefoefo fe poi’e; eo ka ty manao ho rarake f’ie mpañaleale.
8 Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
Mahajebañe ty fiai’ ondaty o vara’eo, fe tsy mañaom-pañembàñañe ty rarake.
9 Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
Mirebeke ty failo’ o vantañeo, fe hakipeke ty jiro’ i lahiaga.
10 Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
Fifandierañe avao ty ente’ ty fibohabohañe, fe hihitse ty rambese’ ty mañaom-bere.
11 Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
Mikepake ty vara niazo an-tsata koake, fa mampitombo ka ty mitromake hanontoña’e.
12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
Mampikoretse arofo ty fitamañe nihànkañe, fe hataen-kaveloñe ty salala niheneke.
13 Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
Hanaña’ i tsaray songo ty manirìka aze, fe ho tambezeñe ty mañeveñe amo lilio.
14 Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
Figoangoañan-kavelo ty Fañòha’ o mahihitseo hiholiara’e o fandrin-kavilasio.
15 Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
Tendreke fañisohañe ty hilala soa, fe tomoantoañe ty lala’ o manao bodongeroo.
16 Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
Hene mitoloñe an-kilala ze hendre, fe hagegeañe ty aboa’ i dagolay.
17 Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
Mivariñ’an-dama ty irake vìlañe, fe fijanganañe ty mpihitrike migahiñe.
18 Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
Hararahañe naho hasalarañe ty hizò ty tsi-mañaon-dafa, iasiañe ka ty miantok’ endake.
19 Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
Mamy an-troke ty fisalalàñe heneke, fe mamparitsike i dagola ty isitaha’e ty raty.
20 Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
Miha-mahihitse te miharo lia ami’ty mahihitse, f’ie halovilovy te mpiami’ty gege.
21 Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
Tokoen-kasotriañe ty aman-kakeo, fe firaoraoañe ty anambezañe o vantañeo.
22 Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
Mampandova amo anan’ ana’eo ty vañoñe, fe mihaja ho a o vantañeo ty vara’ o piaroteñeo.
23 Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
Bey ty havokarañe an-tane-hoba’ i rarakey, fe ifaopaoha’ ty tsy-hatò.
24 Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
Malaiñ-anake ty mampipoke fikiso, fe mikoko aze ty mipiso am-pahimbañañe.
25 Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
Mahaeneñe ty tro’e ty mahakama’ i vantañey, fe kefoke ty fisafoa’ i lahiaga.
