Приче Соломонове 13
1 Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
Filius sapiens, doctrina patris: qui autem illusor est, non audit cum arguitur.
2 Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
De fructu oris sui homo satiabitur bonis: anima autem prævaricatorum iniqua.
3 Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
Qui custodit os suum, custodit animam suam: qui autem inconsideratus est ad loquendum, sentiet mala.
4 Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
Vult et non vult piger: anima autem operantium impinguabitur.
5 На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
Verbum mendax iustus detestabitur: impius autem confundit, et confundetur.
6 Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
Iustitia custodit innocentis viam: impietas autem peccatorem supplantat.
7 Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
Est quasi dives cum nihil habeat: et est quasi pauper, cum in multis divitiis sit.
8 Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
Redemptio animæ viri, divitiæ suæ: qui autem pauper est, increpationem non sustinet.
9 Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
Lux iustorum lætificat: lucerna autem impiorum extinguetur.
10 Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
Inter superbos semper iurgia sunt: qui autem agunt omnia cum consilio, reguntur sapientia.
11 Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
Substantia festinata minuetur: quæ autem paulatim colligitur manu, multiplicabitur.
12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
Spes, quæ differtur, affligit animam: lignum vitæ desiderium veniens.
13 Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
Qui detrahit alicui rei, ipse se in futurum obligat: qui autem timet præceptum, in pace versabitur. Animæ dolosæ errant in peccatis: iusti autem misericordes sunt, et miserantur.
14 Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
Lex sapientis fons vitæ, ut declinet a ruina mortis.
15 Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
Doctrina bona dabit gratiam: in itinere contemptorum vorago.
16 Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
Astutus omnia agit cum consilio: qui autem fatuus est, aperit stultitiam.
17 Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
Nuncius impii cadet in malum: legatus autem fidelis, sanitas.
18 Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
Egestas, et ignominia ei, qui deserit disciplinam: qui autem acquiescit arguenti, glorificabitur.
19 Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
Desiderium si compleatur, delectat animam: detestantur stulti eos, qui fugiunt mala.
20 Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
Qui cum sapientibus graditur, sapiens erit: amicus stultorum similis efficietur.
21 Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
Peccatores persequitur malum: et iustis retribuentur bona.
22 Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
Bonus reliquit heredes filios, et nepotes: et custoditur iusto substantia peccatoris.
23 Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
Multi cibi in novalibus patrum: et aliis congregantur absque iudicio.
24 Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
Qui parcit virgæ, odit filium suum: qui autem diligit illum, instanter erudit.
25 Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
Iustus comedit, et replet animam suam: venter autem impiorum insaturabilis.
